Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je danas da inicijativa „Otvoreni Balkan“ predstavlja noseću inicijativu države Srbije na planu regionalne saradnje i na planu regionalne integracije.
Starović za Tanjug, uoči godišnjice iniciranja regionalne Inicijtive, podseća da je naša zemlja za to dobila punu podršku Severne Makedonije i Albanije, kao i da za cilj ima da se na prostoru Zapadnog Balkana primene temeljni principi na kojima funkcioniše sama EU – slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.
Podsećajući da je ta Inicijativa pokrenuta pre pune dve godine, Starović kaže da postoji određena sporost u realizaciji koja je uslovljena virusom korona, ali i da je pandemija dala dodatni smisao zbog nivoa solidarnosti koje su zemlje u regionu pokazale jedne prema drugima.
Starović ističe da trenutno postoji novi zamajac u realizaciji Inicijative koji se ogleda u ambicioznom postavljenom cilju da se do 1. januara 2023. godine u potpunosti uklone granični prelazi, fizičke granice, između tri države koje su pokrenule Inicijativu.
Naglasio je da inicijativa „Otvoreni Balkan“ nije ni na koji način u koliziji sa aspiracijama država i teritorija Zapadnog Balkana za sticanje članstva u EU, niti je u koliziji sa drugim važnim inicijativama za ekonomsku saradnju unutar regiona.
„Svaki pojedinačni sporazum potpisan u okviru inicijative “Otvoreni Balkan“ otvoren je i za druge partnere na Zapadnom Balkanu i mi zaista verujemo da će se i drugi sa Zapadnog Balkana ovoj inicijativi priključiti“, kaže Starović.
Ideja vodilja regionalnih, ekonomskih integracija, pre svega inicijative „Otvoreni Balkan“, prema njegovim rečima, pre svega jeste unapređenje socijalnog i ekonomskog položaja stanovništva Zapadnog Balkana, ubrzavanje ekonomske konvergencije sa evropskim okruženjem.
Starović ističe i da je od velike važnosti što za inicijativu „Otvoreni Balkan“ postoji sve snažnija i sve otvorenija podrška značajnih aktera iz međunarodne zajednice – pre svega na SAD, država Višegradske četvorke.
„Ukoliko postoji određeni skepticizam u nekim državama članicama EU on se tiče navodno nedovoljne inkluzivnosti inicijative. Zbog toga stalno ponavljamo da je “Otvoreni Balkan“ uistinu otvoren i da je naša želja da se u što kraćem roku pridruže i Crna Gora, Bosna i Hercegovina i privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji“, kazao je Starović.
Na pitanje o promeni imena inicijative, koja se do kraja jula zvala „mini Šengen“, Starović kaže da je to učinjeno kako bi se protivnicima i kritičarima inicijative, koji su u nedostku jačih argumenata isticali kako ime nije adekvatno i da je uvezeno iz inostranstva ili same EU, izbila i ta „nejaka karta iz ruku“.
„Da su unutrašnje granice dobre za privredu imala bi ih i EU, sama činjenica da granice u tom smislu ne postoje jeste nešto što predstavlja ideju vodilju za nas“, kaže Starović.
Naglašavajući da se inicijativa „Otvoreni Balkan“ ni na koji način ne kosi sa aspiracijama država da postanu članice EU, Starović kaže da može biti samo blagotvorna za put na kojem svi napreduju.
„Kroz inicijativu “Otvoreni Balkan“ mi ćemo u suštini svi zajedno postati jedan motor rasta evropskog kontinenta i samim tim atraktivniji državama članicama koje su skeptičnije prema proširenju EU“, dodaje.
Veruje da će i države koje su pozvane, a još nisu pristupile inicijativi, pristupiti čak i pre nego što mnogi procenjuju jer, kako kaže, sama činjenica da će biti uspostavljen brži protok ljudi, robe, kapitala i usluga je nešto što će biti atraktivno i građanima Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Kada je reč o negativnim reakcijama na prostoru KiM, Starović kaže da tu ne postoji nijedan ekonomski utemeljen argument koji bi govorio u pravcu toga da ne postoji interes Kosova i Metohije da se uključi u inicijativu.
„Uglavnom se radi o nacionalističkoj retorici, a svaki odgovor je pitanje da li zaista neko može da veruje da je inicijativa antialbanska“, kaže Starović.
Ipak, kako kaže, najnovija politička i bezbednosna eskalacija na KiM, nije nešto što može biti blagotvorno za Inicijativu.
Kaže i da kao strateški pravac treba postaviti to da u svakom momentu se pokušava da se izoluju političke razlike koje postoje i da se definišu teme oko kojih postoji neslaganje, ali da se uprkos tome realizuje agendu budućnosti.
„Neke probleme iz prošlosti nećemo moći da rešimo ni za pet, 10 godina, ali to nije razlog da ne realizujemo zajedno agendu budućnosti čiji je ključni element regionalna ekonomska integracija“, poručio je.
Starović smatra da će učešće Albanije u inicijativi imati uticaj na društvo na Kosovu i Metohiji, pa na taj način i na političke lidere, da se privole priključivanju u inicijativu od koje će samo imati korist.
Prijateljstvo, razumevanje i međusobna podrška Srbije i Meksika
Preuzmite android aplikaciju.
