Više Norvežana je u drugom tromesečju otvorilo bolovanje nego i u jednoj od poslednjih 15 godina, što može da predstavlja rizik za tržište rada i finansiranje države.
Stopa odsustva sa posla zbog bolesti porasla je na 7,1 odsto u drugom tromesečju, najviše od 2009. godine kada ju je izazvao talas svinjskog gripa, saopštila je norveška agencija za statistiku. To je više nego u bilo kom trenutku tokom vrhunca pandemije kovida, a povećanje je primećeno u svim granama privrede.
Norveški sistem socijalne zaštite „od kolevke do groba“, finansira se visokim porezima i zavisi od visokog nivoa zaposlenosti. Dok javne finansije Norveške podržava državni fond od 1,7 biliona dolara, očekivani pad prihoda od nafte i gasa u narednim godinama znači da se povećavaju budžetski rizici, objašnjava „Blumberg“.
Troškovi lečenja bolesnih i invalida čine oko 22 odsto javne potrošnje Norveške, ili osam procenata BDP-a.
Vlada predvođena laburistima planira da predloži promene sistema kasnije ovog meseca, iako je signalizirala da nivoi beneficija – koje međunarodne organizacije ističu kao „izuzetne“ – verovatno neće biti smanjeni.
Preuzmite android aplikaciju.
