Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku su Francuz Alen Aspe, Amerikanac Džon Klauzer i Austrijanac Anton Cajlinger, objavljeno je danas u Stokholmu.
Oni su dobili nagradu za eksperimente sa upletenim fotonima, pionirska istraživanja u nauci o kvantnim informacijama i uspostavljanju kršenja Belovih nejednakosti, prenosi Rojters.
Novčani iznos Nobelove nagrade je 902.000 dolara, a biće uručena 10. decembra.
Austrijski kvantni fizičar Anton Cajlinger koji je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, već dugo je važio za kandidata za ovu prestižnu nagradu, a dobija je u 77. godini u zenitu njegove duge međunarodne naučne karijere.
Kako je saopštila Kraljevska Akademija nauka Švedske u Stokholmu, Cajlinger je, zajedno sa francuskim kolegom Alenom Aspeom i američkim fizičarem Džonom F.Klauzerom dobio Nobelovu nagradu za eksperimente sa prepletenim fotonima.
Austrijski naučnik u naučnom svetu naziva se „Mr Bim“ (Mr Beam), i „Papa kvantne fizike“.
Cajlinger, koji je veoma popularan, jer je spreman da govori i o stvarima van nauke, rođen je u Rid am Inkrajsu, studirao je fiziku i matematiku na Univerzitetu u Beču.
Kako je govorio nije imao nijedan čas iz kvatne fizike, pa je morao znanje da stiče preko knjiga.
Kvantna fizika ga je, istakao je ranije, uvek fascinirala, jer je „neverovatno lepa matematika“.
Podvlačio je uvek da je imao ogromnu sreću što je doktorski rad radio kod profesora Helmuta Rajha začetnika kvantne optike u Austriji.
Cajlinger je posle studija ostao kao asistent kod Rauga i za to vreme odlazio na istraživački rad u inostranstvo, u SAD.
Sa američkim kolegama on je opisao 1986. godine specijalni oblik isprepletanja tri čestice, što je u stručnim krugovima ocenjeno kao najvažniji doprinos austrijskog fizičara.
U stručnom svetu Cajlinger se smatra za talentovanog naučnika privrženog eksperimentima, koji uspeva da razotkrije nove veze i dokaže ili ospori postojeće teorije.
Cajlinger je 1997. po prvi put uspešno sproveo teleportaciju čestica svetla.
On se zalagao, nažalost neuspešno, za evropski satelit za kvantnu komunikaciju.
Taj satelit su napravili Kinezi pod imenom „Micius“, koji je lansiran u svemir 2016. godine, a Cajlinger je u tom projektu bio partner.
Godinu dana od lansiranja Cajlinger je, kao predsednik Akademije Austrije preko „Miciusa“ obavio prvi video telefonsko “kvantno kodirani” razgovor sa kineskim kolegom.
Upravo taj „kvantni telefonski razgovor“ je Američko društvo za fiziku proglasilo jednim od deset najvećih dostignuća godine u fizici.
Za svoj naučni rad Cajlinger je dobio brojna austrijska i međunarodna priznanja, a sada Austriji donosi novu Nobelovu nagradu.
Preuzmite android aplikaciju.
