Добитници овогодишње Нобелове награде за физику су Француз Ален Аспе, Американац Џон Клаузер и Аустријанац Антон Цајлингер, објављено је данас у Стокхолму.
Они су добили награду за експерименте са уплетеним фотонима, пионирска истраживања у науци о квантним информацијама и успостављању кршења Белових неједнакости, преноси Ројтерс.
Новчани износ Нобелове награде је 902.000 долара, а биће уручена 10. децембра.
Аустријски квантни физичар Антон Цајлингер који је један од добитника Нобелове награде за физику, већ дуго је важио за кандидата за ову престижну награду, а добија је у 77. години у зениту његове дуге међународне научне каријере.
Како је саопштила Краљевска Академија наука Шведске у Стокхолму, Цајлингер је, заједно са француским колегом Аленом Аспеом и америчким физичарем Џоном Ф.Клаузером добио Нобелову награду за експерименте са преплетеним фотонима.
Аустријски научник у научном свету назива се „Мр Бим“ (Мr Beam), и „Папа квантне физике“.
Цајлингер, који је веома популаран, јер је спреман да говори и о стварима ван науке, рођен је у Рид ам Инкрајсу, студирао је физику и математику на Универзитету у Бечу.
Како је говорио није имао ниједан час из кватне физике, па је морао знање да стиче преко књига.
Квантна физика га је, истакао је раније, увек фасцинирала, јер је „невероватно лепа математика“.
Подвлачио је увек да је имао огромну срећу што је докторски рад радио код професора Хелмута Рајха зачетника квантне оптике у Аустрији.
Цајлингер је после студија остао као асистент код Рауга и за то време одлазио на истраживачки рад у иностранство, у САД.
Са америчким колегама он је описао 1986. године специјални облик испреплетања три честице, што је у стручним круговима оцењено као најважнији допринос аустријског физичара.
У стручном свету Цајлингер се сматра за талентованог научника приврженог експериментима, који успева да разоткрије нове везе и докаже или оспори постојеће теорије.
Цајлингер је 1997. по први пут успешно спровео телепортацију честица светла.
Он се залагао, нажалост неуспешно, за европски сателит за квантну комуникацију.
Тај сателит су направили Кинези под именом „Мициус“, који је лансиран у свемир 2016. године, а Цајлингер је у том пројекту био партнер.
Годину дана од лансирања Цајлингер је, као председник Академије Аустрије преко „Мициуса“ обавио први видео телефонско “квантно кодирани” разговор са кинеским колегом.
Управо тај „квантни телефонски разговор“ је Америчко друштво за физику прогласило једним од десет највећих достигнућа године у физици.
За свој научни рад Цајлингер је добио бројна аустријска и међународна признања, а сада Аустрији доноси нову Нобелову награду.
Преузмите андроид апликацију.
