Депресија погађа око 5 процената одраслих широм света и предвиђа се да ће постати водећи узрок болести до 2030. године.
Нижи ниво витамина Д у крви доследно се доводи у везу са већом стопом депресије код одраслих, наводи се у студији објављеној у часопису Biomolecules and Biomedicine. Тим научника анализирао је 66 опсервационих студија из 31 земље, након што је прегледао 8.052 записа објављених у PubMed/MEDLINE, Scopus и Web of Science до 30. априла 2023. године. Будући да су се тестови витамина Д и мере депресије значајно разликовали, истраживачи су спровели поступак којим су путем одређених алата оцењивали квалитете студије.
Депресија ће до 20230. бити водећи узрок болести
Депресија погађа око 5 процената одраслих широм света и предвиђа се да ће постати водећи узрок болести до 2030. године. Конвенционални антидепресиви помажу многим пацијентима, али, у просеку, пружају само „мале до умерене“ ефекте, остављајући простор за истраживање безбедних, модификованих биолошких фактора као што је витамин Д.
Биолошки, аргументи за витамин Д су вероватни. Рецептори су обилни у регионима мозга који су релевантни за расположење, укључујући хипоталамус и мост. Активни метаболит, 1,25-дихидрокси-витамин Д, подржава неуротрофичну сигнализацију, ублажава неуроинфламацију, ограничава оксидативни стрес и помаже у балансирању интрацелуларног калцијума – путева који су дуго били повезани са депресивном патофизиологијом.
Нижи ниво витамина Д може да утиче на психијатријске поремећаје
У 46 попречних студија, нижи 25(ОН)D поуздано је праћен вишим резултатима депресивних симптома или клиничким дијагнозама.
– Наш закључак је опрезан, али практичан: проверите витамин Д код одраслих са депресијом и исправите јасан недостатак за опште здравље – док ми спроводимо ригорозне студије како бисмо тестирали да ли обнављање витамина Д заправо може да спречи депресију – каже др Влад Дионисие, професор на Carol Davila University of Medicine and Pharmacy.
Истраживачи наглашавају да на могућност улоге витамина Д у психијатријским поремећајима указује регионално специфична експресија рецептора витамина Д (VDR) у цингуларном кортексу, таламусу, малом мозгу, супстанцији нигри, амигдали и хипокампусу. Витамин Д, како истичу, може да игра кључну улогу у патофизиологији депресије, а бројне студије су показале присуство витамина Д, његових рецептора (VDR) и повезаних ензима (CYP 24A1, CYP 27B1) у неколико региона мозга, што указује на улогу витамина Д као неуроактивног/неуростероидног хормона укљученог у кључне функције као што су неуропротекција, неуроимуномодулација, развој мозга и редовна функција мозга. Штавише, показало се да витамин Д може да буде један од модулатора у вези између депресије и инфламаторног одговора кроз свој ефекат на имуни систем.
Чудне чињенице о сексу које ће вас насмејати, а за које нисте знали
Преузмите андроид апликацију.
