Минуси на текућим рачунима најскупља су врста позајмице и иако и банке апелују на кориснике да их не узимају без преке потребе, грађани и даље посежу баш за овим новцем.
Учешће дозвољених прекорачења по текућем рачуну у укупном стању кредита становништву износи око један одсто, а новим правилима која се примењују од 1. јануара ове године, банке на ове позајмице, дозвољене и недозвољене, неће моћи да зарачунавају каматне стопе веће од 19,75 одсто.
Према подацима из априла, просечна каматна стопа на ову врсту позајмице износила је 28,3 одсто годишње, али су ове камате у претходном периоду ишле и до 40 процената.
Како од 1. јануара у Србији важе нова правила када је реч о цени задуживања код банака, промене се могу очекивати и у случају дозвољених и недозвољених позајмица.
Највише речи је било о каматама на стамбене кредите које су до краја ове године ограничене на максималних пет процената, али је то случај и код готовинских и потрошачких зајмова, као и камата које банке зарачунавају на кредитне картице и дозвољени минус.
Одлуком Народне банке Србије (НБС) о привременом ограничењу каматних стопа код уговора о кредитима, камата на дозвољени минус тако неће бити већа од 19,75 одсто и рачуна се тако што се стопа законске затезне камате увећава за шест процентних поена.
Ова стопа је тренутно 13,75 одсто, што значи да ће максимална каматна стопа на дозвољене минусе бити 19,75 процената, а она може бити и нижа у наредном периоду.
Преузмите андроид апликацију.
