Rafinisani, braon, melasa, lista naziva šećera je duga, ali nije sav šećer štetan i nema isto dejstvo, a mnogi od njih sadrže važne hranljive materije koje nam koriste.
Sastav proizvoda mora biti napisan na deklaraciji proizvoda, a tu su i podaci o količini i vrsti šećera koji se nalazi u svakoj namirnici. Ali koja je razlika između šećera i koje su posledice konzumiranja?
Šta je šećer?
Šećer je oblik ugljenih hidrata i sadrži molekule ugljenika, vodonika i kiseonika. Kada konzumiramo ugljene hidrate, naše telo ih vari i razlaže u glukozu. Služi kao izvor energije za ćelije u celom ljudskom telu, uključujući mozak i centralni nervni sistem.
Vrste šećera
Ugljeni hidrati dolaze u dva oblika: jednostavni i složeni. Razlika između njih je u tome koliko brzo možemo da ih svarimo i apsorbujemo, a to je određeno njihovom hemijskom strukturom. Složeni ugljeni hidrati se sastoje od tri ili više molekula šećera, dok prosti ugljeni hidrati imaju samo jedan molekul i predstavljaju monosaharide, ili dva, pa ih nazivamo disaharidi. Četiri najčešća oblika jednostavnih šećera su glukoza, fruktoza ili voćni šećer, saharoza ili stoni šećer i laktoza ili mlečni šećer. Može ih dalje kategorisati u prirodne izvore šećera i dodatne oblike.
Razlika između prirodnog i dodatog šećera
Kada pomislimo na šećer, obično nam padaju na pamet poslastice. Oblik šećera koji se koristi u slatkišima i zaslađenim pićima se obično naziva dodatnim šećerom. Reč je o šećeru koji se namirnicama dodaje tokom proizvodnje da bi im dao bolji ukus, boju, teksturu ili duži rok trajanja. Nema nutritivnu vrednost, ali dodaje kalorije hrani i često se naziva praznim kalorijama. Ako ga konzumirate umereno, takav šećer nije problem. Ali činjenica je da većina ljudi nesvesno uzima više nego što bi trebalo. Izvori dodatog šećera su zaslađena pića, žitarice, kolači, torte, bombone, aromatizovani jogurti i prerađena hrana. Prekomerna konzumacija takvog šećera dovodi do naglih skokova nivoa šećera u krvi, nagomilavanja viška kilograma i povećanja rizika od razvoja nekoliko hroničnih bolesti.
Treba imati na umu da se svi šećeri ne dodaju hrani.
Prirodni šećer se prirodno nalazi u hrani kao što su voće i mleko. Iako sam šećer ne donosi nikakvu korist, on je deo nutritivnog paketa sa vitaminima, mineralima i antioksidansima. Hrana koja sadrži prirodni šećer je bogata vlaknima i hranljivim materijama i donosi niz zdravstvenih koristi za telo. Problem je u tome što određene namirnice koje sadrže prirodni šećer sadrže i dodatni šećer.
Različiti nazivi za dodatni šećer
U većini slučajeva na deklaraciji neće biti jasno da se radi o dodatnom šećeru, ali je prikrivena drugim nazivima koji vam možda nisu toliko poznati. Tako će kao aditive navesti agavin sirup, smeđi šećer, pirinčani sirup, kokosov šećer, kukuruzni sirup, med, maltodekstrin, melasu, palmin šećer ili pirinčan sirup.
Izaberite najbolje za vas
Uvek dajte prednost prirodnim šećerima iz voća jer oni dolaze sa mnoštvom nutritivnih prednosti i sadrže vlakna za razliku od prevelikih količina dodatih šećera u drugu hranu. Prilikom kupovine pročitajte deklaraciju i imajte na umu preporuku stručnjaka da dnevno ne unosite više od šest kašičica šećera, odnosno 25 grama. Kada su u pitanju zdraviji dodaci šećera poput meda ili kokosovog sirupa, oni imaju malu prednost jer sadrže male količine vitamina i minerala. Ali to ne znači da ih možete uključiti u svoju ishranu u velikim količinama. Mogu biti dobra zamena za šećer u desertima i drugim receptima, ali ako odlučite da ih koristite, uzimajte ih u malim količinama.
Preuzmite android aplikaciju.
