Ако ти стално касниш са обавезама, одлажеш “за сутра” и имаш таленат да започнеш све осим онога што мораш – добра вест: можда није до карактера.
Лоша вест: могуће је да је до генетике. Кинески научници објавили су истраживање које сугерише да склоност ка прокрастинацији може да се развије још у адолесценцији – и да се делимично наслеђује. Другим речима, неке навике долазе с презименом.
Истраживачи са Chinese Academy of Sciences анализирали су МРИ снимке 71 пара близанаца још док су били тинејџери. Осам година касније, исти испитаници – сада одрасли – процењивали су колико често одлажу важне обавезе. Резултат? Они који су у одраслом добу склони прокрастинацији већ су у адолесценцији показивали разлике у раду одређених делова мозга.
Кључни играч је nucleus accumbens – регион повезан са мотивацијом, задовољством и системом награђивања. Код “одлагача” примећени су поремећаји у метаболизму допамина, неуротрансмитера који нас тера да устанемо, кренемо и завршимо посао. Разлике су уочене и у рецепторима везаним за серотонин – хормон који објашњава зашто нам је некад лакше да не радимо ништа.
Студија је објављена у часопису Molecular Psychiatry, а захваљујући раду са близанцима, научници су могли да процене генетски утицај: око 47% склоности ка прокрастинацији може се објаснити генетиком.
Да ли то значи да смо осуђени на одлагање? Не баш. Истраживачи јасно кажу да ово није пресуда. Блага прокрастинација је нормална и позната свима – нарочито у друштву у коме се стално нешто “мора одмах”. Проблем настаје тек када прерасте у хронични образац, често повезан са анксиозношћу, АДХД или поремећајима сна.
Добра вест је да постоје начини да се то држи под контролом. Савремена истраживања показују да оптимизам, промене рутине, па чак и једноставне технике управљања временом могу да помогну – чак и када генетика не иде на руку.
Дакле, ако имаш осећај да се стално бориш против сопствене главе – можда и јеси. Али то не значи да треба да дигнеш руке. Гени можда пуне пиштољ, али навике повлаче обарач. Рад на слабостима и даље остаје лична одговорност. Само сад имаш и научно објашњење зашто ти је понекад теже него другима.
Зашто људи који су „увек фини“ често остају без поштовања: Где је граница која се не прелази
Преузмите андроид апликацију.
