Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov ocenila je danas, povodom 2. aprila Svetskog dana dečje knjige, kao najvažnije to da roditelji pomognu deci da knjigu zavole pre polaska u školu, kako čitanje ne bi doživljavali kao obavezu.
“Bitno je imati i dobru biblioteku i onda svakoga dana otkrivaš nešto novo”, rekla je Ninkov za Tanjug i izrazila zadovoljstvo što se po nagradi „Čitalačka značka“, koju je biblioteka ustanovila pre više od pola veka, vidi da postoje deca koja čitaju jako mnogo, čak knjigu dnevno.
“Deca čitaju koliko smo ih naučili i u meri u kojoj su im dostupne lepe, nove, knjige. Činjenica je da nema mnogo pisaca za decu, da nedostaju pisci za tinejdžerski uzrast i tinejdžerske biblioteke, jer sedmaci i osmaci ne žele da dolaze na dečje odeljenje ”, rekla je Ninkov.
Drugi april, koji se u Srbiji ove godine obeležava u znaku sto godina od rođenja Duška Radovića, prilika je, prema njenim rečima, da se „svi osvrnemo i vidimo koliko se bavimo decom“, da li ona dovoljno čitaju, šta smo učinili da im približimo čitanje, koliko su i kakve knjige dostupne najmlađima.
Svako dete, kako kaže, nema sreću da mu roditelji imaju mogućnost ili svest da im pruže knjigu na adekvatan način i zato veliku ulogu imaju bibliotekari.
“Tu nastupaju biblioteke, čini mi se da smo dosta usamljeni u tom našem trudu da deca što ranije dođu do knjige”, rekla je Ninkov.
Naglasila je i da je bibliotekarstvo u Srbiji jako, da svaka opština ima biblioteku, i da sve zemlje nisu tako dobro opremljene kao mi, te da biblioteke rade mnogo na saradnji sa decom što se može videti i danas povodom Svetskog dana knjige za decu.
Prema njenim rečima, nove tehnologije i društvene mreže i sve što je savremeno ne mogu da utiču na ljubav prema knjizi, već isključivo mi i to koliko ćemo im se posvetiti. Danas, kako dodaje, mali zaljubljenici u poeziju imaju priliku više da se predstave i na Tik Toku recituju.
Dečji pisac i osnivač IK “Pčelica” Goran Marković za Tanjug naglašava da je knjiga bila i biće izvor znanja, mašte, inspiracije, tako da joj ne bi trebalo tražiti zamenu.
“Moramo učiniti sve da se čitanje i dalje prepoznaje kao višestruka dobrobit, pa makar to donekle značilo i prilagođavanje vremenu i ukusu čitalačke publike”, rekao je Marković koji je autor knjige “Boje drugarstva” namenjena tinejdžerima, a čija izdavačka kuća ima i jedinstvene taktilne knjige za bebe koje su deo posebne inovativne edicije.
“Pčeličina najbrojnija čitalačka publika su najmlađi, dok se tinejdžeri u velikom broju suočavaju sa izazovima, kao što je komunikacija putem mreža i pametnih uredaja, pa je u tom uzrastu knjiga stavljena u drugi plan. Zbog toga je potrebno pronaći načine da ih zainteresujemo, a to je posao i izdavača, ali i roditelja, prosvetnih radnika, bibliotekara i škola”, naveo je Marković i dodao da možemo biti optimistični i reći da su deca zainteresovana za knjizevnost, što je donekle tačno.
Navodi da sa druge strane ne možemo zatvarati oči pred istinom da se mladima preko medija i društvenih mreža plasiraju i neadekvatni uzori.
“To je već ozbiljna problematika, koja ima mnogo širi okvir, sa kojom se suočavamo decenijama, a sa tim se nije lako boriti i izaći kao pobednik na individualnom planu”, naveo je on i naglasio da ipak nikad nije kasno da se stvari promene nabolje.
Svetski dan knjige za decu ustanovljen je 1967. godine na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, kako bi se poslala poruka o razvijanju ljubavi prema pisanoj reči kod dece još u najranijem detinjstvu.
Biblioteka Grada Beograd je u ciju popularizacije dečje knjizevnosti i čitanja uvela nagradu „Duško Radović“ za najbolju knjigu koja je u februaru prvi put dodeljena – Dejanu Aleksiću za „Malo-malo pa slon“.
Beogradski osnovci zahvaljujući nagradi Dositejevo pero su 1997. dobili priliku da postanu članovi velikog žirija koij samostalno donosi odluku o najboljim knjigama iz celokupne godišnje produkcije koja im je namenjena.
Taj veliki dečji žiri sastavljen od nekoliko stotina đaka za najbolje je više puta proglasio knjige sedam autora a to su Gradimir Stojković, Slobodan Stanišic, Jasminka Petrović, Uroš Petrović, Silvija Otašević, Gordana Maletić i Vesna Vidojević – a za dela „Od čitanja se raste“, „Mračne tajne Ginkove ulice“, „Zagonetne priče“ „Cvonki“ „Hajduk iz Beograda“, „Olimpijski san“, „Plurkini Musketari“ i „Kecelja na bele tufne“…
U čast autorke knjige „Pipi Duga Čarapa“ i promovisanja prava dece na najbolja dela, Vlada Švedske 2. aprila dodeljuje nagradu „Astrid Lindgren“, koju zovu i malom Nobelovom nagradom, a čiji je novčani deo veći od pola miliona dolara.
Preuzmite android aplikaciju.
