Почетна > Србија
Србија

Нинков: Деца читају колико их научимо, битне добре библиотеке

Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков оценила је данас, поводом 2. априла Светског дана дечје књиге, као најважније то да родитељи помогну деци да књигу заволе пре поласка у школу, како читање не би доживљавали као обавезу.
Фото: Pexels/Pixabay

“Битно је имати и добру библиотеку и онда свакога дана откриваш нешто ново”, рекла је Нинков за Танјуг и изразила задовољство што се по награди „Читалачка значка“, коју је библиотека установила пре више од пола века, види да постоје деца која читају јако много, чак књигу дневно.

“Деца читају колико смо их научили и у мери у којој су им доступне лепе, нове, књиге. Чињеница је да нема много писаца за децу, да недостају писци за тинејџерски узраст и тинејџерске библиотеке, јер седмаци и осмаци не желе да долазе на дечје одељење ”, рекла је Нинков.

Други април, који се у Србији ове године обележава у знаку сто година од рођења Душка Радовића, прилика је, према њеним речима, да се „сви осврнемо и видимо колико се бавимо децом“, да ли она довољно читају, шта смо учинили да им приближимо читање, колико су и какве књиге доступне најмлађима.

Свако дете, како каже, нема срећу да му родитељи имају могућност или свест да им пруже књигу на адекватан начин и зато велику улогу имају библиотекари.

“Ту наступају библиотеке, чини ми се да смо доста усамљени у том нашем труду да деца што раније дођу до књиге”, рекла је Нинков.

Нагласила је и да је библиотекарство у Србији јако, да свака општина има библиотеку, и да све земље нису тако добро опремљене као ми, те да библиотеке раде много на сарадњи са децом што се може видети и данас поводом Светског дана књиге за децу.

Према њеним речима, нове технологије и друштвене мреже и све што је савремено не могу да утичу на љубав према књизи, већ искључиво ми и то колико ћемо им се посветити. Данас, како додаје, мали заљубљеници у поезију имају прилику више да се представе и на Тик Току рецитују.

Дечји писац и оснивач ИК “Пчелица” Горан Марковић за Танјуг наглашава да је књига била и биће извор знања, маште, инспирације, тако да јој не би требало тражити замену.

“Морамо учинити све да се читање и даље препознаје као вишеструка добробит, па макар то донекле значило и прилагођавање времену и укусу читалачке публике”, рекао је Марковић који је аутор књиге “Боје другарства” намењена тинејџерима, а чија издавачка кућа има и јединствене тактилне књиге за бебе које су део посебне иновативне едиције.

“Пчеличина најбројнија читалачка публика су најмлађи, док се тинејџери у великом броју суочавају са изазовима, као што је комуникација путем мрежа и паметних уредаја, па је у том узрасту књига стављена у други план. Због тога је потребно пронаћи начине да их заинтересујемо, а то је посао и издавача, али и родитеља, просветних радника, библиотекара и школа”, навео је Марковић и додао да можемо бити оптимистични и рећи да су деца заинтересована за књизевност, што је донекле тачно.

Наводи да са друге стране не можемо затварати очи пред истином да се младима преко медија и друштвених мрежа пласирају и неадекватни узори.

“То је већ озбиљна проблематика, која има много шири оквир, са којом се суочавамо деценијама, а са тим се није лако борити и изаћи као победник на индивидуалном плану”, навео је он и нагласио да ипак никад није касно да се ствари промене набоље.

Светски дан књиге за децу установљен је 1967. године на дан рођења Ханса Кристијана Андерсена, како би се послала порука о развијању љубави према писаној речи код деце још у најранијем детињству.

Библиотека Града Београд је у цију популаризације дечје књизевности и читања увела награду „Душко Радовић“ за најбољу књигу која је у фебруару први пут додељена – Дејану Алексићу за „Мало-мало па слон“.

Београдски основци захваљујући награди Доситејево перо су 1997. добили прилику да постану чланови великог жирија коиј самостално доноси одлуку о најбољим књигама из целокупне годишње продукције која им је намењена.

Тај велики дечји жири састављен од неколико стотина ђака за најбоље је више пута прогласио књиге седам аутора а то су Градимир Стојковић, Слободан Станишиц, Јасминка Петровић, Урош Петровић, Силвија Оташевић, Гордана Малетић и Весна Видојевић – а за дела „Од читања се расте“, „Мрачне тајне Гинкове улице“, „Загонетне приче“ „Цвонки“ „Хајдук из Београда“, „Олимпијски сан“, „Плуркини Мускетари“ и „Кецеља на беле туфне“…

У част ауторке књиге „Пипи Дуга Чарапа“ и промовисања права деце на најбоља дела, Влада Шведске 2. априла додељује награду „Астрид Линдгрен“, коју зову и малом Нобеловом наградом, а чији је новчани део већи од пола милиона долара.

Bizoni posle 200 godina ponovo u Srbiji

Преузмите андроид апликацију.