Цене нафте су порасле услед забринутости због потенцијалних поремећаја у снабдевању са Блиског истока током рата између Израела и Ирана, али до стварног смањења снабдевања није дошло, рекао је економиста Горан Николић.
Николић је додао да је најважније да је Ормуски мореуз остао отворен упркос тензијама.
Како је навео у ауторском тексту за РТС, са отварањем берзи широм света током раних сати у понедељак, 23. јуна, након америчких удара на иранска нуклеарна постројења током викенда, цене сирове нафте су оствариле значајан раст.
Нафта типа Брент, међународна референтна вредност, је са отварањем тржишта у Азији 23. јуна порасла на чак 81,4 долара по барелу, а како је рекао Николић, то је петомесечни максимум.
Током истог дана њена цена редуковала се, додаје, на нешто више од 70 долара, а већ следећег дана цена је пала је на 66 долара, да би се благо опоравила до петка, 27. јуна достижући 68 долара по барелу.
Оценио је да је Трампово примирје и поред одређених мањих кршења ступило на снагу и берзански трговци нафтом су могли да одахну, а претње удара на нафтне инсталације се нису материјализовале, те је снабдевање нафтом са Блиског истока остало непромењено.
Када су у питању даља кретања цене нафте, она би могла да буду под евентуалним утицајем сукоба ниског интензитета са иранским савезницима у Јемену – Хутима, уколико би они гађали енергетску инфраструктуру, танкере или америчку поморску флоту у Заливу, додао је он.
Оно што је најважније, претње потпуног затварања Ормуског мореуза, односно могућност да се ракетама и минама гађају појединачни танкери, кључне луке, нафтна поља и инфраструктура америчких савезника у региону (Саудијска Арабија, Катар, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Кувајт) за сада су стављене ад акта.
Такође каже да је кинеска куповина иранске нафте скочила на више од 1,5 милиона барела дневно, а америчка администрација, упркос описивању напада на иранска нуклеарна постројења као стратегијска по значају, постаје наизглед више заинтересована за извозну конкурентност него за ограничавање ”илегалних” трговинских токова.
Након свих турубуленција, цене нафте су у расту за око 5-6 одсто у односу на стање пре него што је Израел извео први изненадни напад на Иран 13. јуна.
Иначе, према ММФ-у, сваки пораст цена нафте од 10 одсто повећава глобалну инфлацију за око 0,4 одсто, на тај начин стварајући додатни притисак економијама које се већ суочавају са проблемима заосталим од пандемије и високих каматних стопа, подсећа Николић.
Он је објаснио да би, уз одсуству конфликта на Блиском истоку, цене Брента могле додатно да падну.
Нафтни аналитичари компаније Морган Стенли сматрају да би цене могле да падну на 60 долара по барелу.
Николић се осврнуо и на водећи амерички индекс, Стандард&Поор’с 500, који је благо пао у петак 13. јуна (за 1,1 одсто), као реакција инвеститора на геополитичке импликације нове фазе ескалације конфликта Израела и Ирана.
Додао је и да се следећег радног дана, 16. јуна, С&П 500 практично вратио на пређашњу вредност, да би током наредна четири радна дана благо слабио и скоро се вратио на вредност коју је имао на затварању 13. јуна.
Када су у питању тржишта капитала, индикативан је раст израелске берзе од почетка конфликта, која је по свом расту надмашила већину глобалних берзи од почетка рата 13. јуна, оценио је Николић.
Годишња инфлација у еврозони у јуну прелиминарно порасла на два одсто
Преузмите андроид апликацију.
