ТИТЕЛ – Река Бегеј је главна притока Тисе у Србији. Она се код Титела улива у њу, док само десетак километара низводно, Тиса се улива у Дунав.
Бегеј извире у Румунији, дуг је 284 км, а крајем 19. и почетком 20. века је каналисан тако што је помоћу два канала узводно од Темишвара спојен са Тамишом, па су им дотоци постали међусобно зависни.
Бегеј има три основна карактеристична дела: природно корито од ушћа до Клека, ископан и регулисан део од Клека до споја са Тамишом и најузводнији неуређени део.
Дужина пловног Бегеја износи 114 км, допире до Темишвара, а његова дужина кроз Србију износи 75,4 км на левој и 77,2 км на десној обали где је и пресечен државном границом.
Бегеј као градска река
Само насеље Бечкерек (Зрењанин) настало је око једног од бегејских меандара. Варош се касније, прокопавањем канала, развијала на два острва и три полуострва. Ток реке кроз град непрестано је мењан – делом је то чинила природа, али у још већој мери су то били људи који су овде обитавали.
Становништво се вековима снабдевало бегејском водом, коју су по граду разносили водоносци – сакаџије. Мелиорационим радовима, које је средином XВИИИ века спровео гроф Флоримунд Мерси, гувернер Баната, исушене су огромне мочварне површине, а земљиште приведено пољопривредној намени. Убрзо по регулисању Бегеја, успостављен је стални водени саобраћај и тада реком крстаре пароброди, а шлепови транспортују материјал за овдашњу привреду. На реци су још у XВИ веку постојала два дрвена моста, а данас их је десет.
Осим речног саобраћаја, Бегеј доноси житељима и друге погодности – подижу се купалишта и објекти за спортове на води, рибље пијаце, шеталишта дуж његових обала, ресторани на води….
Orlović: Ekosistem oko novog mosta u Novom Sadu biće očuvan i dodatno unapređen
Преузмите андроид апликацију.
