Привина Глава, светиња занимљивог назива, али и историје, смештена је најзападније од свих 16 Фрушкогорских манастира, поред истоименог села, у близини Шида. Посвећена је Сабору Светих Арханђела.
Према предању, манастир је подигнут током 12. века од стране властелина по имену Приба (Прива), који је живео на том подручју. Верује се да је био пустињак, па је тако одвојен од света, одлучио да подигне цркву и келије на простору данашњег манастирског гробља, за испоснике који су му се придружили.
Међутим, постоји још једно предање, сасвим другачије од овог. Према њему, манастир Привина Глава, забележен је на самом почетку 18. века, од стране једног опата по имену Бонини.
Старији људи из овог места причају да су чули да је деспот Србије Вук Бранковић дао не малу суму за градњу ове цркве и манастира. Требало је да буде главни у Срему, којим је тада Бранковић владао, будући да је био православни и он, и његови претходници, и наследници…
Ипак, није све ишло по плану, па се догодило да је српски деспот покраден, односно да су градитељи светиње побегли са новцем који им је дао. Убрзо су их пресрели лопови и убили.
Поменуто предање вели да се то догодило баш на месту на коме се данас налазе село и манастир Привина Глава, те да отуда и потиче њихов назив, будући да су им ту пребијене главе, пише Епархија сремска.
У турским документима из 1566-67. године, налазе се писани подаци који наводе да је у оквиру манастира била и дрвена црква. Осим тога, манастир Привина глава спомиње се у 17. веку, поводом обнове старе рукописне књиге “Минхенски псалтир”, за коју се верује да је припадала Ђурђу Бранковићу, коју је касније неко поклонио манастиру. Верује се да је Патријарх Пајсије узео тај псалтир, поправио га и преповезао и вратио манастиру са својеручним записом.
Манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила има триконхалну основу са куполом на слободним ступцима.
Средином 18. века изграђена је припрата над темељима старије цркве, у стилу који се користио на цркви манастира Хопово. Након неког времена, на њену фасаду је дозидан барокни звоник. За осликванаје иконостаса, икона на стубовима пред олтаром и икона на престолима, као и зидне цркве заслужан је Кузман Коларић.
Овај женски манастир данас припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Zanimljivosti u vezi Vaskrsa – garantujemo da većinu ovih stvari niste znali!
Преузмите андроид апликацију.
