Nedostatak padavina kao i njihov nepovoljan raspored uticao je na to da se u atarima beleže niži prinosi kukuruza od očekivanih. Procene su da bi prosečan prinos te žitarice u ovoj godini ,mogao iznositi oko 3,5 tone po hektaru , što bi sa zasejanih oko milion hektara, pod tom žitaricom zadovoljilo domaće potrebe Srbije za žutim zrnom.
U povoljnim godinama za kukuruz na poljoprivrednom gazdinstvu Crveni iz Turije , kažu da postižu dobre prinose kod te žitarice i preko sedam tona po jutru, ali ove agronomske godine to nije slučaj, nedostatak padavina učino je svoje te su prinosi umanjeni i pored primenjenih svih agrotehničkih mera.
„Očekujem prosečne prinose 3 – 3,5 tone po jutru, izgledalo je to sve lepo dok je bilo zeleno i klip je imao veličinu, a posle se taj klip smanjio, zrno je plitko“, kaže Miomir Crveni, Turija.
Milan Ranković, poljoprivrednik iz sela Ljuljaci, navodi da je ove godine usled suše manji prinos i kod silažnog kukuruza i da je slabiji kvalitet silaže za ishranu stoke.
„Godina je bila sušna prouzrokovala je loš kvalitet kukuruza za silažu, ali smo uspeli da obezbedimo nešto silaže za ishranu stoke“, kaže Ranković.
Gledajući rezultate prinosa kukuruza po rejonima, uočava se veliki raspon u ostvarenim prinosima, kaže dr Goran Bekavac, stručnjak za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
„Oni lokaliteti koji su imali malo sportske sreće, pa su dobili padavine kišu sredinom jula ili krajem jula meseca, oni beleže nešto bolje rezultate od 6, 7, pa čak i 8 tona po hektaru. Na nekim lokalitetima, kao što je Kikinda, kreću se recimo 300-400 kg do 2 tone po hektaru. Ono što smo pričali i ranije, ja se nadam da će prosečan prinos biti za celu Srbiju oko 3,5 tone po hektaru, što bi bilo zadovoljavajuće za ovu godinu“, kaže dr Bekavac.
A visok potencijal rodnosti gajenih hibrida kukuruza postiže se u povoljnim agroekološkim uslovima i u uslovima adekvatne primene agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza, kao ratarske biljne vrste.
Preuzmite android aplikaciju.
