Predlog budžeta za 2022. godinu, sa pratećim finansijskim zakonima, biće najvažnija tema o kojoj će poslanici raspravljati ove sedmice u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ono što najviše zanima građane svakako je pitanje šta svakome od nas donosi novi budžet i koji su to konkretni projekti i ciljevi koji će predstavljati prioritet u radu Vlade tokom sledeće godine.
Plan je da državna kasa prihoduje 1.516,8 milijardi dinara, dok su rashodi i izdaci planirani na nivou od 1.717 milijardi dinara. Novi budžet projektovan je na planiranom rastu BDP-a od 4,5 odsto u idućoj godini i deficitu od tri procenta. Takođe, predviđeno je da javni dug na kraju godine bude maksimalno 55,5 odsto BDP-a, a što je u skladu sa kriterijumima iz Mastrihta.
Budžet za 2022. godinu je potpuno uravnotežen, karakteriše ga jak socijalni aspekt koji je vezan za povećanje životnog standarda građana, koje prati povećanje plata i penzija, kao i snažan razvojni aspekt jer predviđa rekordna izdvajanja za kapitalne investicije, koje će podstaći dalji rast BDP i napredak naše ekonomije.
Dakle, u narednoj godini nastavićemo da se borimo na dva koloseka. Jedan je podsticanje inkluzivne ekonomije bazirane na inovacijama, znanju i zelenom rastu, a sa druge strane država će nastaviti sa visokom investicionom javnom potrošnjom kroz realizaciju velikih infrastrukturnih projekata.
Od 1. januara očekuje nas povećanje penzija za 5,5 procenata po primenjenoj švajcarskoj formuli, a svi penzioneri početkom sledeće godine dobiće i jednokratnu pomoć u iznosu od 20.000 dinara.
Povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru biće 7 odsto, dok će plate u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama porasti za 8 procenata.
Osim toga, doneta je odluka o uvećanju minimalne zarade za 9,4 odsto, pa će minimalac u narednoj godini iznositi 35.012 dinara. Deo tereta zbog rasta minimalne zarade država će sa privrede preuzeti na sebe povećanjem neoporezivog dela zarade sa 18.300 na 19.300 dinara, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto.
Kao što vidimo, budžet će dobrim delom biti usmeren na porast životnog standarda građana, a što je u uslovima pandemije i globalne zdravstvene i ekonomske krize veliki uspeh države i govori o stabilnosti javnih finansija i snazi naše privrede. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su plate i penzije rasle i tokom ove godine, uprkos pandemiji, a da je država građane i privredu pomogla sa više od 8 milijardi evra kroz tri paketa mera ekonomske pomoći.
Upravo zahvaljujući tome, prethodnu godinu smo završili na prvom mestu u Evropi po rastu BDP-a, a po svemu sudeći i ove godine ćemo se naći u evropskom vrhu.
Sve to ukazuje na dobro vođenje ekonomske politike i odgovorno upravljanje javnim finansijama, čime se otvara prostor za dalji rast i napredak.
Što se tiče razvojne komponente budžeta, predviđeno je do sada najveće izdvajanje za kapitalne investicije u iznosu od 487 milijardi dinara, što predstavlja 7,3 odsto BDP-a. Nastavlja se sa velikim infrastrukturnim projektima, u skladu sa planom „Srbija 2025“, a najveći rast u dobijanju sredstava će imati ministarstva prosvete, životne sredine i sabraćaja i infrastrukture.
Očekuje se nastavak izgradnje novih autoputeva, mostova, kanalizacione mreže, prečistača otpadnih voda i fabrika pijaće vode.
U planu je dalje opremanje industrijskih zona u cilju privlačenja investicija i otvaranja novih radnih mesta, kao i izgradnja i rekonstrukcija škola i predškolskih ustanova širom Srbije.
Osim toga predviđen je i nastavak velikih investicionih ulaganja u dalje jačanje zdravstvenog sistema naše države, a predsednik Vučić je pre nekoliko dana najavio i da će država izdvojiti značajna sredstva za podsticanje nataliteta. Budžetom su obezbeđena sredstva i za ostvarenje decenijskog sna o izgradnji metroa u Beogradu, kao i značajna ulaganja u zaštitu životne sredine koja se danas nalazi među najvažnijim prioritetima.
Iz republičke kase će kroz transfere , ali i direktna ulaganja u severnoj srpskoj pokrajini završiti 133,6 milijardi dinara, od čega će pokrajinskoj administraciji kroz transfere biti prosleđeno oko 50 milijardi, a direktna ulaganja u razvoj severa Srbije će iznositi 82,7 milijardi dinara.
Poređenja radi, do kraja naredne godine, u pokrajinu će stići 112 milijardi dinara, a ove godine ta cifra je bila na nivou od blizu 100 milijardi.
Neki od projekata na teritoriji Vojvodine koji će se finansirati iz republičkog budžeta su izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, Fruškogorski koridor, brza saobraćajnica Sombor-Kikinda i autoput Beograd-Zrenjanin-Novi Sad.
Ta četiri projekta promeniće život u Vojvodini do nivoa da više nećemo moći da prepoznamo infrastrukturno tkivo pokrajine.
Ključni efekat tih projekata biće još brži privredni razvoj, posebno u onim manje razvijenim sredinama koje će sa izgradnjom brzih saobraćajnica imati priliku da rekonstruišu i izgrade industrijske zone i da se u njima sa većim brojem investitora podstakne privredni rast.
Osim toga, opštinama i gradovima na teritoriji severne pokrajine u toku naredne godine iz republičke kase biće preusmereno 7,7 milijardi dinara.
Za projekat „Novi Sad – evropska prestonica kulture“ naredne godine iz republičkog budžeta biće plaćeno 346,8 miliona dinara, dok je za izgradnju Naučno-tehnološkog parka predviđeno 230 miliona.
Podrška za izgradnju mosta – obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama planirana je iznosom od 100 miliona dinara.
Velika pomoć predviđena je naravno i za ostale lokalne samouprave i u narednoj godini možemo da očekujemo nastavak sinergije i zajedništva u radu, od republičke, preko pokrajinske administracije pa do lokalnih samouprava kada je u pitanju okupljanje oko projekata koji su od suštinskog interesa za građane Srbije.
Predloženi budžet je najbolje ogledalo naše privrede, stabilnosti naših javnih finansija, a pre svega naših velikih razvojnih ambicija u godini pred nama i pokazuje da je naša ekonomija jaka, zdrava i da ima prostora da se dalje poboljšava materijalni položaj građana i da se istovremeno ulaže u najveće razvojne projekte.
Autor: Nemanja Zavišić, master pravnik
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Nemanje Zavišića možete pročitati ovde:
Preuzmite android aplikaciju.
