Prostor na kome živimo, Balkan, oduvek je bio mesto gde su se sudarali interesi velikih sila, kako sa istoka, tako i sa zapada.
Balkansko poluostrvo čini ukupno 6% površine evropskog kopna, preko koga vode putevi iz centralne i zapadne Evrope prema bogatim izvorištima nafte na Bliskom istoku, prema Africi, Indiji, Dalekom istoku i ostalim delovima istočne hemisfere.
Na Balkanu se nalazi mreža puteva koji dolaze sa severa Evrope, a zatim se račvaju na tri glavna pravca: prema Trstu, Solunu i Istanbulu. Preko Balkana teče Dunav, najveća evropska reka (posle Volge) koja spaja Srednju Evropu sa Crnim morem plovnim putem dugim preko 2350 kilomentara.
Tu se nalazi i „sanitarni kordon“ koji je poslednjih decenija, na savremenoj geopolitičkoj mapi, geografski pomeren iz Srednje prema Istočnoj Evropi.
Osim toga čitav ovaj prostor obiluje ogromnim prirodnim bogatstvima i resursima.
Ovakav, neki bi sa pravom rekli, odličan geografski položaj Balkana, često je tokom istorije uprkos svim potencijalima koje ima, predstavljao dvosekli mač za narode koji su se tu nastanili. I zaista, ukoliko se osvrnemo kroz čitavu istoriju, od najranijih vremena, preko srednjeg veka, novog veka, savremenog doba, uvek su se lomila koplja i sudarali interesi velikih sila oko toga ko će da ovlada ovim prostorom, a u tim odmeravanjima snaga „velikih igrača“ su najviše stradali upravo balkanski narodi.
O Balkanu, u svetu postoji uvreženo mišljenje kao o mestu stalnih ratova i krvoprolića. Istine radi, ni istorija prostora današnje zapadne Evrope nije bitno drugačija.
Francuzi, Nemci, Englezi, Italijani, kroz čitave vekove su međusobno ratovali. Ali, nacije između kojih su vekovima tekle reke krvi, danas, kroz najuspešniji mirovni projekat – Evropsku uniju, uspele su da pronađu način da iskorače napred, da žive u miru i zajedništvu, bez granica, a svojim građanima da obezbede kvalitetan život i bolju budućnost.
Na Balkanu, nažalost, do nedavno nije bilo tog važnog iskoraka, koji bi povukao region napred i izvukao ga iz svoje teške prošlosti koja opterećuje i njegovu sadašnjost, ali i budućnost.
Međutim, pre nešto više od dve godine, u Novom Sadu, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čiji poziv su prihvatili premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, napravljen je istorijski korak u bolju budućnost balkanskih naroda. Te 2019. godine, u Srpskoj Atini, pokrenuta je ideja „Mali Šengen“, koja je ove godine izrasla u snažnu regionalnu platformu.
„Otvoreni Balkan“ podrazumeva međusobnu saradnju, povezivanje naroda i privreda u regionu, izgradnju međusobnog poverenja i potpunu konkretizaciju osnovne evropske ideje o slobodnom protoku ljudi, roba, usluga i kapitala. Takođe, radi se o mirovnom projektu koji za cilj ima regionalno pomirenje, stabilnost, bezbednost i zajednički pogled u budućnost.
Ova inicijativa se nadovezuje na „Berlinski proces“ i „CEFTA“ sporazum i potpuno je komplementarna sa procesom evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.
U odnosu na prethodno pomenute procese, „Otvoreni Balkan“ predstavlja njihovu podršku, dalju konkretizaciju, i u tom smislu još jedan, snažan korak napred u smeru povezivanja građana i privreda na ovom prostoru i bržeg napretka na evropskom putu.
U ovoj regionalnoj platformi do sada su uzele učešće tri zemlje regiona – Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a vrata su otvorena svim državama i narodima u regionu koji zajedničku budućnost žele da grade na vrednostima pomirenja, saradnje, povezivanja i ekonomskog napretka.
Konkretni rezultati koji se očekuju u bližoj budućnosti su jedinstvene radne dozvole za sve građane ovih država, prelazak granica samo uz ličnu kartu, povezivanje sistema elektronske identifikacije građana, slobodan protok i razmenu namirnica, sirovih proizvoda, saradnju u oblasti veštačke inteligencije, robotike, IT industrije koji takođe mogu da podrže razvoj poljoprivrede, zatim smanjenje gubitaka zbog dugog čekanja na granici, uzajamno priznavanje fakultetskih diploma i razmenu đaka i studenata, kao i odobrenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost.
Prema procenama Svetske banke, ukoliko se implementiraju sve mere koje se odnose na otvaranje tržišta, zajednički BDP u regionu može da se podigne za čak sedam odsto, a što znači veće plate, veće penzije i još više investicija.
Ovo je prvi put u istoriji da neko na Balkanu pokrene nešto što je dobro za ceo region.
Najveća vrednost ideje „Otvoreni Balkan“ je u tome što je ona izvorno balkanska, što nije nametnuta spolja već je potekla od samih balkanskih naroda, i zato predstavlja veliku šansu da u budućnosti Balkan što više bude partner za stolom, a što manje tema na stolu.
I osnivači Evropske unije znali su da mogu da prevaziđu tešku istoriju samo ako počnu da se povezuju preko ekonomije. I oni su doživljavali otpore na sve strane, ali uspeli su.
Srbi, Albanci i Makedonci nisu ništa manje pametni, kreativni i vredni od Francuza, Nemaca, Italijana i drugih koji su kroz Zajednicu za ugalj i čelik krenuli u gradnju Evropske unije.
Krajnje je vreme da prestanemo da čekamo da nam nešto padne sa neba i da neko drugi dođe i uredi naše živote, umesto sami da preuzmemo obavezu i odgovornost za svoju budućnost. Podrška od evropskih partnera svakako nam je značajna, ali ovo je posao koji smo započeli i koji moramo da završimo sami, jer u pitanju je budućnost naše dece.
Balkan balkanskim narodima!
Autor: Nemanja Zavišić, master pravnik
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Nemanje Zavišića možete pročitati ovde:
Nemanja Zavišić: Prisajedinjenjem Vojvodine Kraljevini Srbiji ostvaren vekovni san srpskog naroda
Preuzmite android aplikaciju.
