Događaj u selu Račak, na oko 40 kilometara južno od Prištine, 15. januara 1999. godine, kada je u žestokom sukobu srpske policije sa pripadnicima terorističke grupe OVK ubijeno 45 terorista, i dalje izaziva brojne kontroverzne reakcije, jer je ovaj oružani obračun ubrzo zatim poslužio kao pokriće za agresiju NATO snaga na tadašnju SRJ, inače prvuintervenciju tog vojnog saveza bez saglasnosti UN.
Albanska strana i danas ovaj događaj smatra „masakrom“ i tvrdi da su stradali nedužni civili, a koristi ga i kao vid pritiska u cilju slabljenja pregovaračke pozicije Beograda, u situaciji u kojoj je došlo do značajnog broja povlačenja priznanja nezavisnosti lažne samoproglašene državeKosovo i jačanja međunarodnog ugleda Srbije.
Iako je prošlo više od dve decenije, „slučaj Račak“ je danas ponovo u centru pažnje. Jedan poslanik Srpske liste, Ivan Todosijević, presudom suda u Prištini osuđen je na dve godine zatvora, zbog verbalnog delikta, odnosno samo zato što je glasno rekao istinu – da je čitav slučaj izmišljen. U taj propagandni „ram” uklapa se i albanski predsednik, koji kritikuje predsednika Srbije što negira navodni „ratni zločin”.
Šta se u stvari zaista dogodilo u Račku?
Tog 15. januara 1999.godine došlo je do velikog obračuna srpske policije sa pripadnicima terorističke OVK, koji su uoči događaja snažno intezivirali svoje terorističke aktivnosti u kojima je poginulo nekoliko policajaca.
Upravo u Račku nalazio se jedan od važnijih štabova OVK, a o čemu između ostalog svedoči i činjenica da je čitavo selo bilo okruženo borbenim rovovima.Policijske snage donele su odluku da se ova teroristička baza neutrališe.
U akciji koja je usledila poginulo jeoko četrdeset naoružanih terorista koji, istina, uglavnom nisu bili u uniformama, ali opšte je poznato da teroristi najčešće ni ne nose uniforme. Većina poginulih nosila je istovetne vojničke čizme, višeslojnu zimsku odeću, a tokom uviđaja u selu su pronađene ogromne količine automatskog oružja i municije na više lokacija.
Uviđaj, koji je prekinut prvog dana zbog napada iz vatrenog oružja sa obližnjih brda, i nastavljen nakon tri dana, je izvršila istražni sudija Danica Marinković u prisustvu tri pripadnika Verifikacione komisije OEBS i predstavnika medija. Po završetku uviđaja sva tela poginulih lica su preneta u Institut za sudsku medicinu u Prištini, gde je izvršena obdukcija. Tri ekipe forenzičara – jugoslovenska, beloruska i finska, utvrdile su da su na telima poginulih u selu Račak pronađene samo rane nastale iz vatrenog oružja, i to iz daljine, kao i da su na rukama svih ubijenih pronađene čestice baruta.
Sva veštačenja i izvedeni materijalni dokazi jasno i nedvosmisleno su potvrdili da je bila u pitanju klasična antiteroristička akcija, a ne ratni zločin protiv civila. Da nikakvog zločina u Račku nije bilo potvrdio je i Izveštaj ekspertskog tima EU, brojna svedočenja direktnih učesnika događaja tih dana, a indirektno i sam Haški tribunal iz čijih optužnica je ovaj slučaj odjednom naprasno „nestao“ i za njega niko nije optužen niti osuđen.
Kako je došlo do toga da ova legitimna i legalna antiteroristička akcija srpske policije bude zloupotrebljena i iskorišćena kao povod besomučnu NATO agresiju na našu otadžbinu?
Odgovor se nalazi u jednom imenu i prezimenu, Vilijam Voker.
U to vreme formalno bio je šef Verifikacione misije OEBS, a suštinski, bez uvijanja u nekakve oblande – američki čovek za prljave poslove, sa „bogatim“ iskustvom u Latinskoj Americi. Danas je albanski lobista i jedan od najglasnijih zagovornika nezavisnosti lažne države Kosovo. Višestruko odlikovan od strane Albanaca sa Kosova i Metohije, ali i dobro plaćen njihovim prljavim novcem za nemerljiv doprinos „Kosovskoj nezavisnosti“.
Upravo Vilijam Voker, pre 23 godine, prvi je izašao u javnost sa tvrdnjama o navodnom „strašnom zločinu“ srpskih vlasti nad civilima u selu Račak. Bez ikakvih konkretnih dokaza naravno, čistim falsifikovanjem podataka, podmetanjima i spletkama, manipulacijama, baš onako kako je to većprethodno dobro uvežbao u svojim misijama širom Latinske Amerike.
Uz ogromnu podršku dela medija sa političkog Zapada, uspeo je nažalost da u očima zapadnog javnog mnjenja Srbe prikaže kao zločince koji ubijaju i proteruju nedužne albanske civile i pripremi teren za agresiju na našu zemlju ukazujući na opasnost od “humanitarne katastrofe”.
NATO agresija na našu zemlju je počela upravo nakon strašne laži o događajima koji su se dogodili na današnji dan u Račku.
U to vreme nismo bili ni dovoljno sposobni, ni dovoljno pametni da pokažemo međunarodnoj javnosti kakva je to bila laž. Zadatak ove generacije je da pokaže celom svetu da su nas bombardovali, i od nas napravili zločince zahvaljujući lažima, i da je krv naše dece upravo na onima koji su ovu laž fabrikovali.
Govoriti, odnosno ponavljati danas istinu o ovim događajima je naša obaveza, kako prema prošlosti, tako i prema budućnosti.
Uz podršku Vlade Srbije trenutno je u toku snimanje serijala „Dosije Kosovo“, a drugi film ovog serijala posvećen je upravo događajima u Račku i uskoro će biti dostupan javnosti. Cilj snimanja serijala je upoznavanje šire javnosti o svim događajima u južnoj pokrajini tokom ratnih godina.
Srbija više ne ćuti o zločinima nad našim narodom, ponosno slavi svoje heroje i diči se slavnom istorijom i bogatom tradicijom. Kultura sećanja i kultura pamćenja nepovratno su utkane u nacionalni identitet i biće našeg naroda, a istina je naše najjače oružje.
Autor: Nemanja Zavišić, master pravnik
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Prethodni autorski tekst Nemanje Zavišića možete pročitati ovde:
Nemanja Zavišić: Otvoreni Balkan – istorijski korak u budućnost
Preuzmite android aplikaciju.
