Nemačka privreda je zabeležila u prva tri meseca ove godine mali rast od 0,2 posto na kvartalnom nivou, pokazuju današnji statistički podaci, pošto je efekat povećanja investicija neutralisan negativnim uticajem rata u Ukrajini i kovida-19.
Na godišnjem nivou, najveća evropska ekonomija je, prema prilagođenim podacima, porasla u prvom tromesečju za 3,8 procenata, objavio je Federalni zavod za statistiku, Destatis, prenosi Rojters.
Stručnjaci predviđaju da će se dvostruki negativni faktori – rat u Ukrajini i kovid – u još većoj meri odraziti na rezultat privrednog rast u tekućem kvartalu koji se završava 30. juna.
Imajući u vidu da je nemački bruto domaći proizvod u poslednja tri meseca 2021. zabeležio pad od 0,3 odsto, današnji podaci o BDP-u znače da je Nemačka izbegla recesiju.
Pod recesijom se obično podrazumeva ekonomski pad na kvartalnom nivou tokom dva uzastopna tromesečja.
Dok su potrošnja domaćinstava i države uglavnom ostali na nepromenjenom nivou kao u prethodnom kvartalu, nemački izvoz je na početku godine opao, a investicije su porasle.
Investicije u građevinarstvo su u prvom tromesečju porasle za 4,6 posto u odnosu na prethodna tri meseca, uprkos povećanju cena, dok su ulaganja u mašine i opremu bila veća za 2,5 procenata.
Sebastijan Dulijen, direktor Instituta za makroekonomsku politiku (IMK), predviđa da će negativni uticaji na rast zbog rata u Ukrajini i korona ograničenja u Kini, koja je prema zvaničnim podacima bila najveći nemački trgovinski partner prošle godine, biti mnogo veći u drugom kvartalu.
Indeks potrošačkog raspoloženja instituta GfK za jun pokazuje blagi rast sa rekordnog minimuma u maju, iako inflacija vrši pritisak na potrošnju domaćinstava.
Vlada u Berlinu predviđa privredni rast od 2,2 odsto za 2022. godinu.
Preuzmite android aplikaciju.
