Uskoro bi doseljavanje i zapošljavanje u Nemačkoj moglo još da se olakša jer milioni radnika nedostaju i mogli bi da se pronađu u Srbiji i komšiluku, piše Dojče vele, ocenjujući da to diktira demografiju i Nemačke i Balkana.
Da dođe svako ko može da radi, tako se ukratko može opisati apel Kristijana Dira, šefa poslaničke grupe Liberala u nemačkom parlamentu.
„Nakon faze gastarbajtera 50-ih i 70-ih, tržište rada se zatvaralo”, rekao je Dir listu „Velt”.
„Mora da bude obratno. Danas deviza mora da glasi: svako ko može da živi od svojih ruku, mora odmah imati dozvolu za rad”, kazao je on.
Slike haosa i gužvi na nemačkim aerodromima i na hiljade otkazanih letova na početku sezone letovanja, naterale su Vladu da interveniše i obeća ekspresno izdavanje radnih dozvola jer su, tokom pandemije aerodromi i avio-kompanije otpuštali ljude, a danas im nedostaje preko 7.000 zaposlenih.
Oči se upiru u Tursku i Zapadni Balkan, odakle bi trebalo da se regrutuje ispomoć na period od najviše tri meseca, navodi Dojče vele.
„Pobrinućemo se za to da ne bude dampinga plata i da zaposleni budu dobro smešteni”, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.
Još nije utihnuo vapaj iz aviosaobraćaja, a javili su se ugostitelji, eksplicitno pozivajući vlasti da im olakša dovođenje ljudi sa Zapadnog Balkana.
Relativno novi nemački zakon o doseljavanju omogućava rad svima koji nađu poslodavca pod uslovom da su za nešto stručni, mogu da budu računovođe ili šoferi, važno je da imaju neki papir.
Izuzetak je takozvano „zapadnobalkansko pravilo”, doneto u jeku izbegličke krize kada su se migrantima iz Sirije i daljeg istoka masovno pridruživali potražioci azila iz Srbije i Severne Makedonije.
Tada je utanačeno da godišnje 25.000 ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana može dobiti radne dozvole u Nemačkoj, čak i kad su u pitanju nekvalifikovani radnici.
Ali, sada udruženje ugostitelja Dehoga traži više.
„U zemljama Zapadnog Balkana ima dosta radne snage koja bi radila u hotelima i restoranima u Nemačkoj”, tvrdi šef udruženja Gido Celik.
Slično kao i aerodromi, i ugostitelji u jednom periodu pandemije i lokdauna gotovo da nisu imali posla, a sada nemaju ljudstva.
Celik kaže da oko 60 odsto hotela i restorana traži konobare, kuvare, sobarice.
Zato traži da Vlada još produži „zapadnobalkansko pravilo” koje ističe krajem 2023. godine, te da ubrza izdavanje viza i radnih dozvola.
Notorna je već žeđ nemačkog tržišta rada za majstorima svih vrsta, vozačima, ili medicinskim osobljem koje masovno dolazi iz Srbije i komšiluka.
Za ove potonje, prema ranijem istraživanju DV-a, klinike i starački domovi plaćaju posrednicima i po 15.000 evra kako bi im doveli samo jednog negovatelja.
Prema podacima nemačke Savezne službe za zapošljavanje, u martu ove godine je 50.000 državljana zemalja Zapadnog Balkana radilo u sektoru medicine i nege u Nemačkoj.
To je oko 6.500 ljudi više nego godinu dana ranije.
Preuzmite android aplikaciju.
