Најјача европска привреда је у рецесији, под теретом инфлације, грађани су стали са потрошњом, а цене енергената иду у невиђене висине.
“Немачки привредни учинак вероватно ће лагано пасти и у трећем тромесечју 2023”, проценила је Бундесбанка у редовном месечном извештају које је представила у септембру 2023. године
И ММФ и ОЕБС очекују да ће Немачка ове године бити водећа економија света са најлошијим резултатима. Најпродаванија новина у земљи, Билд цајтунг, недавно је подигао узбуну, изјављујући: „Помозите, наша економија је у краху“, апелујући на канцелара Олафа Шолца да предузме иницијативу, пише Фајненшал тајмс (Financial Times).
Зашто Немачкој иде тако лоше?
Немачка централна банка Бундесбанк проценила у свом извештају, који је изашао крајем септембра месеца, да прогнозе за Немачку привреду постају све суморније, понајвише због слабе личне потрошње грађана и потешкоћа у индустрији.
Готово је немогуће рачунати на видљиве позитивне импулсе у личној потрошњи, стоји у извештају главне банке Немачке. Упркос одређеном успоравању инфлације, порасту плата од 5% и доброј ситуацији на тржишту рада, приватна домаћинства и даље суздржано троше, кажу економисти Бундесбанке.
У августу 2023. године је међугодишња инфлација у Немачкој од 6,1 одсто била једва нешто нижа од јулске, која је износила 6,2 одсто.
Такозвани хармонизирани потрошачки индекс (HVPI), који Европска централна банка користи као мерило за своју монетарну политику у еврозони, у августу је у Немачкој износио 6,4 одсто.
Поред немачке привреде, немачка индустрија такође трпи последице значајног поскупљења енергије и сировина.
Четврта по величини светска привреда стагнира. Највећи покретач повећања цена, током последњих месеци биле су намирнице, које су у августу биле скупље за девет одсто него годину дана раније, док је цена енергената била 8,3 одсто већа.
Цене гаса и струје у Немачкој су ове године пале, у односу на снажан раст у августу 2022. године. Међутим, цене су и даље изузетно високе, а производња у енергетски интензивним индустријским секторима Немачке, као што су хемикалије, стакло и папир, смањена је за 17 одсто од почетка прошле године, што указује на трајне губитке.
Како грађани Немачке осете инфлацију?
Према студији кредитног осигурања “Алијанц трејд”(Allianz), стопа инфлације коју перципирају грађани Немачке у мају је била 18 одсто – дакле, скоро три пута виша од званично утврђене стопе инфлације од 6,1 одсто.
“Велики јаз између перципиране и стварне инфлације постоји посебно у Немачкој”, каже Јасмин Грешл из “Алијанц трејда”.
Стручњаци су истраживали и разлоге за тако велику разлику и утврдили да потрошачи обраћају више пажње на промене цена производа које често купују, као што су храна и пиће, гориво или други артикли из супермаркета. “Ако те цене порасту изнад просека, људи су склони да осећају да је инфлација много већа.”
У мају 2023. године су цене хране у Немачкој порасле за 14,9 одсто у односу на претходну годину. Цене хране су сада далеко најјачи покретачи цена, наводи Савезни завод за статистику.
„У Немачкој долазе до изражаја сви фактори који утичу на стопу инфлације: висока зависност од увоза енергената из Русије довела је до наглог пораста цене енергената током 2022. године. Немачка влада се томе супротставила ограничавањем цена струје и гаса, која је сада нижа и контролисана (субвенционисана). У еврозони је слаб евро у односу на долар повећао инфлацију пошто се нафтом и гасом тргује у доларима, па су самим тим енергенти постали скупљи. Последњих месеци Немачка је имала користи од јачања евра, због повећања каматних стопа Европске Централне банке – ЕЦБ. Произвођачке и велепродајне цене су пале у односу на јесен 2022. године, што ће, по прогнозама утицати на смањење инфлације, али са значајним закашњењем, пише у истраживању Алијанс трејда.“
Према прелиминарној процени, годишња стопа инфлације у Немачкој је у септембру пала на 4,5 одсто са августовских 6,1 одсто, саопштио је крајем септембра немачки Савезни завод за статистику Дестатис.
Цене хране су у септембру наставиле да расту изнад просека, за 7,5 одсто у односу на исти месец лане.
Услуге су у септембру поскупеле за 4,0 одсто међугодишње, а роба за 5,0 одсто, што је мање него у августу.
Немачка економија ушла је у рецесији почетком 2023. пошто је потрошња домаћинстава у економском мотору Европе коначно подлегла притиску високе инфлације, указује Ројтерс (Reuters).
Економска криза довела је до штрајкова, али и масовних отпуштања
Подсетимо да је су Немачкој почетком и крајем фебруара одржана два велика штрајка радника у авио саобраћају, када је отказано на хиљаде летова, а путници су месецима трагали за својим пртљагом. Током марта месеца запослени на аеродромима, железници, у лукама, аутобусима и метроу изашли су са својих радних места због једнодневне обуставе рада у целој Немачкој. У септембру су возачи камиона који превозе робу широм Европе започели штрајк глађу у оквиру вишенедељне обуставе рада како би скренули пажњу на свој положај.
Током друге половине ове године кренула су и велика отпуштања у аутоиндустрији, хемијској и металуршкој индустрији, док су тенденције за смањењем броја радника приметне и у трговини.
За само 12 дана октобра у немачкој је банкторирало 6 фирми, што значи да је у просеку сваки друг дан затварана по једна. Стручњаци сматрају да је ово последица високе инфлације као и пада куповне моћи грађана.
Пре двадесет дана, 5 октобра, након 15 месеци надања, стигла је лоша вест да није пронађен нови инвеститор за Фордову фабрику у Сарлују. Могући купац, познати произвођач аутомобила, одустао је прошле недеље, јавили су немачки медији. То значи да више нема посла за 2.850 од укупно 4.500 запослених у фабрици.
Када се пре двадесетак дана појавила вест како у Цвикау и Дрездену Фолксваген обуставља производњу електричних аутомобила VW ID3 i Cupra, део јавности ју је прихватио с неповерењем јер су пре само неколико месеци најавили нова улагања у електричне аутомобиле. Међутим, вест се показала тачном, а обустава производње се за сада односи само на први део октобра. Разлог је наизглед једноставан, знатно слабљење потражње, преносе медији у Немачкој.
Шта ради Немачка влада?
Шолцова “семафор” владајућа коалиција ометена је сукобима, тако је у августу месецу министар из коалиције Зелених ставио вето на предлог министра финансија Кристијана Линднера из Странке слободних демократа, који је желео да подстакне раст привреде давањем пореских олакшица компанијама од неколико милијарди евра годишње.
Треба напоменути и да је руководство Немачке изјавило да је изузетно поносно на нове инвестиције, за које очекује да ће подићи производњу у земљи.
То су две фабрике: Интел за производњу чипова и компаније из Тајвана за производњу полупроводника (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) а за њихов долазак Немачка је припремила 15 милијарди евра вредне субвенције.
Уместо закључка:
Највећа европска привреда, Немачка, ове године ће забележити економски пад од 0,4 одсто, предвиђа ЕК, ревидирајући наниже прогнозу раста из маја од 0,2 одсто. Немачки раст за следећу годину ревидиран је са 1,4 на 1,1 одсто.
Promet na Beogradskoj berzi oko 7,29 miliona dinara, indeksi u plusu
Преузмите андроид апликацију.
