Nemačka gubi ekonomsku moć, pored ostalog i zato što ima problem sa sve starijim društvom i nedovoljnim brojem radnika. Odustajanje od gasa, nafte i uglja utiče na rast cena energije, saopšteno je juče nakon istraživanja minhenskog univerziteta.
Navodi se da se umesto najavljivane recesije očekuje mali privredni rast od 0,3 odsto. Jer je zima bila blaga, a potrošnja energije manja od očekivane, preneo je Dojče Vele.
„Ekonomski pad u zimskoj polovini 2022/23. verovatno je bio manji nego što se strahovalo u jesen“. Rekao je profesor na Ifo institutu za ekonomska istraživanja na Univerzitetu u Minhenu Timo Volmeršojzer.
Ifo institut pripada grupi od četiri vodeća nemačka ekonomska istraživačka instituta koji dva puta godišnje za vladu pripremaju prognozu privrednog razvoja. Ovog proleća pridružio im se i jedan istraživački institut iz Austrije.
Njihova predviđanja su važna za procenu poreza, a samim tim i za kreiranje saveznog budžeta.
Stručnjaci za 2024. godinu očekuju rast od 1,5 odsto, ali to je još prilično nesigurna procena. Jer je mnogo nepoznanica i dodaju da geopolitičke napetosti ili niske temperature mogu u svakom trenutku ponovo da izazovu rast cena.
„Opasnost od nestašice gasa naredne zime još uvek postoji“, kaže Volmeršojzer.
Poručuje da srednjoročne prognoze nisu ružičaste.
Preuzmite android aplikaciju.
