Tokom prethodne dve godine inflacija je istopila više od jedne petine privatne penzijske štednje u Srbiji, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
Ankete javnog mnjenja, od Amerike preko Evrope do Srbije, pokazuju da veliki broj građana, naročito mladih, nema poverenja u državne penzijske sisteme.
Često se u javnosti mogu čuti i pežorativni izrazi poput „protočnog bojlera”. Da bi se opisali državni sistemi međugeneracijske solidarnosti gde se prihodi sadašnjih penzionera isplaćuju od doprinosa sadašnjih radnika.
Ove negativne predrasude nemaju ozbiljno ekonomsko utemeljenja. Državni penzijski sistemi tekućeg finansiranja nisu inferiorni u odnosu na privatne kapitalisane sisteme.
Naprotiv, imaju i veliki broj ekonomskih prednosti. Jedna od njih je otpornost državnih sistema na inflaciju koja trenutno drma i Srbiju i svet, kaže u razgovoru za „Politiku” Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
„Kao primer navodi privatne penzijske fondove u Srbiji koji su prethodne 2022. ostvarili negativan realan prinos od minus 15 odsto. Što se nadovezalo na negativan realan prinos od minus šest procenata iz pretprošle 2021. To znači da je tokom prethodne dve godine, naglašava Altiparmakov, inflacija istopila više od jedne petine privatne penzijske štednje u Srbiji.“
„Sa druge strane, državne penzije ne samo da su pratile inflaciju. Već su ostvarile i realan rast jer je poslednje kumulativno povišenje penzija koje je veće od 20 odsto osetno više od inflacije. Znam da mnogi mladi nisu spokojni i nisu sigurni da li će državni penzijski sistem postojati u budućnosti. Treba imati u vidu da je prošle godine obeleženo 100 godina od osnivanja državnog penzijskog sistema u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Koji je uspešno preživeo i svetske ratove, i revolucije, i inflacije i raspad bivše države. Tako da je izvesno da će postojati i u narednim decenijama. Kada današnji mladi dođu na red za penzionisanje“, naglašava Altiparmakov.
Preuzmite android aplikaciju.
