Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu stupio je na snagu u martu. Pod lupom inspektora su svi građani za koje se posumnja da su za tri godine uvećali svoju imovinu toliko da je razlika između nje i prijavljenih prihoda veća od 150.000 evra. Zakon se, kažu u Poreskoj upravi primenjuje, ali ne otkrivaju detalje.
Kontrola imovine, kažu u Poreskoj upravi, počinje uručivanjem poziva za učešće u postupku, u kojem se taksativno navode svi dokazi koje fizičko lice mora da dostavi sektoru za utvrđivanje porekla imovine.
Tatjana Srdić iz Poreske uprave kaže da se u samom postupku kontrole utvrđuje vrednost imovine i prihodi fizičkog lica.
„Takođe, to fizičko lice se upoznaje sa svim činjenicama do kojih se došlo u postupku kontrole i izvedenim dokazima. Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prihod je na Poreskoj upravi. A teret dokazivanja da je to uvećanje imovine u odnosu na ostvarene prihode nastalo na zakonit način je na fizičkom licu“, navela je Srdićeva.
Za taj posao formirana je posebna jedinica u Poreskoj upravi, u kojoj je predviđeno da radi 63 poreskih inspektora. Trenutno ih je 20 i svi su prošli obuke.
Zakon predviđa da se nelegalno stečena imovina oporezuje po stopi od 75 posto. U slučaju da se do nje došlo kroz krivično delo – sve se oduzima.
„Koliko je sam taj postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkih lica složen i kompleksan pokazuje i primer Velike Britanije, koja je u periodu od 2018. do 2020. godine otpočela i završila svega tri kontrole“, objašnjava Srdićeva.
I dok država uverava da će Zakon biti oštar mač u borbi protiv korupcije, stručnjaci to prihvataju sa rezervom. Kažu, sve zavisi u kojoj će se meri zaista primenjivati.
Podrška državi da se uhvati u koštac sa korupcijom
Poreski savetnik Đerđ Pap rekao je da se najčešće, kada se govori o korupciji, misli na spregu državnih službenika i funkcionera sa nekim drugima.
„Za neko vreme, kada vidimo protiv koga je to pokrenuto, i kojom meri i kolikom broju, onda ćemo moći da kažemo da jeste antikorupcijski ili je promašaj“, smatra Pap.
„Shodno članu 7 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Poreska uprava nema zakonska ovlašćenja da iznosi podatke o dokazima, činjenicama i informacijama do kojih je došla u samom poreskom postupku“, istakla je Srdićeva.
Stručna javnost pozdravlja svaku odluku države da se uhvati u koštac sa korupcijom, ali, kažu, sve zavisi od volje da se posao dovede do kraja.
U imovinu koja se procenjuje ubrajaju se nepokretnosti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, automobili, kamioni, brodovi, jahte, avioni, štedni ulozi, gotovina.
Poreska uprava može da koriste sve baze podataka koju poseduju državni organi kao što su Republički geodetski zavod, Agencija za privredne registre, Uprava za sprečavanje pranja novca, Centralni registar, NBS, MUP, lokalne samouprave.
