Почетна > Србија
Србија

Нелегално стечена имовина под лупом – рачуни, јахте, авиони на мети пореских инспектора

Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу ступио је на снагу у марту. Под лупом инспектора су сви грађани за које се посумња да су за три године увећали своју имовину толико да је разлика између ње и пријављених прихода већа од 150.000 евра. Закон се, кажу у Пореској управи примењује, али не откривају детаље.
Фото: Танјуг/Free-Photos

Контрола имовине, кажу у Пореској управи, почиње уручивањем позива за учешће у поступку, у којем се таксативно наводе сви докази које физичко лице мора да достави сектору за утврђивање порекла имовине.

Татјана Срдић из Пореске управе каже да се у самом поступку контроле утврђује вредност имовине и приходи физичког лица.

„Такође, то физичко лице се упознаје са свим чињеницама до којих се дошло у поступку контроле и изведеним доказима. Терет доказивања увећања имовине у односу на приход је на Пореској управи. А терет доказивања да је то увећање имовине у односу на остварене приходе настало на законит начин је на физичком лицу“, навела је Срдићева.

За тај посао формирана је посебна јединица у Пореској управи, у којој је предвиђено да ради 63 пореских инспектора. Тренутно их је 20 и сви су прошли обуке.

Закон предвиђа да се нелегално стечена имовина опорезује по стопи од 75 посто. У случају да се до ње дошло кроз кривично дело – све се одузима.

„Колико је сам тај поступак утврђивања вредности имовине и прихода физичких лица сложен и комплексан показује и пример Велике Британије, која је у периоду од 2018. до 2020. године отпочела и завршила свега три контроле“, објашњава Срдићева.

И док држава уверава да ће Закон бити оштар мач у борби против корупције, стручњаци то прихватају са резервом. Кажу, све зависи у којој ће се мери заиста примењивати.

Подршка држави да се ухвати у коштац са корупцијом 

Порески саветник Ђерђ Пап рекао је да се најчешће, када се говори о корупцији, мисли на спрегу државних службеника и функционера са неким другима.

„За неко време, када видимо против кога је то покренуто, и којом мери и коликом броју, онда ћемо моћи да кажемо да јесте антикорупцијски или је промашај“, сматра Пап.

„Сходно члану 7 Закона о пореском поступку и пореској администрацији, Пореска управа нема законска овлашћења да износи податке о доказима, чињеницама и информацијама до којих је дошла у самом пореском поступку“, истакла је Срдићева.

Стручна јавност поздравља сваку одлуку државе да се ухвати у коштац са корупцијом, али, кажу, све зависи од воље да се посао доведе до краја.

У имовину која се процењује убрајају се непокретности, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, аутомобили, камиони, бродови, јахте, авиони, штедни улози, готовина.

Пореска управа може да користе све базе података коју поседују државни органи као што су Републички геодетски завод, Агенција за привредне регистре, Управа за спречавање прања новца, Централни регистар, НБС, МУП, локалне самоуправе.