I dalje traje polemika – sme li banka da naplati troškove obrade kredita ili ne. Advokati kažu do u Srbiji oko milion građana otplaćuje kredite i da ih je svega 15 odsto tužilo banke zbog te naknade. Od banaka potražuju oko oko 100 miliona evra. Narodna banka Srbije ponavlja da je sve po zakonu, da su plaćene male naknade a advokati osporavaju stav guvernerke i odluke sudova u Evropskoj uniji.
Advokati tuže banke za nezakonitu naplatu naknada za obradu kredita. Sudovi, u prvom stepenu, presuđuju u korist klijenata. Narodna banka smatra da su tužbe veliki biznis koji ugrožava investicioni rejting zemlje.
Pravni zastupnici traže novi zakon, u skladu s direktivama Evrospke unije, koji će ceo problem rešiti, jer bi slučajevi pred sudom mogli da potraju i nekoliko godina.
„Da se pravosuđe oslobodi svih ovih sporova, pravosuđe može kao 2015. da naloži bankama da vrate sve aktivne kredite s obzirom na to da oni konstantno imaju mantru da su mizerni iznosi, neka vrate te mizerne iznose i neće biti više novih tužbi“, ukazuje advokat Nikola Živulović.
Narodna banka saopštava da ne postoji zvaničan podatak i direktiva Evropske unije koje se odnose na zabranu naplata troška obrade kredita. Tvrdnju advokata ocenjuju kao paušalnu, i napominju da je važeća direktiva o potrošačkim kreditima iz 2008. uobičajena praksa Evropske komisije.
„Pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda jasno je rečeno da su odredbe o naknadama i troškovima u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima. Prema tome te odredbe nisu razlog za poništaj ugovornih odredbi o bankarskim naknadama, kako navode advokati. Pritom, Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga već deset godina je, u skladu sa direktivama EU, detaljno uređen način na koji banka treba da prikaže naknade i troškove koje naplaćuje“, navode u NBS.
Prosečni iznosi koji su predmet tužbi, tvrde advokati, za mnoge nisu mali kao što kaže guvernerk . Sabiraju – i najmanji iznos od 2.000 dinara sa kamatom na kraju dostigne 8.000.
Banke te troškove na sudu, tvrde advokati, ne žele ni da obrazlažu, niti da vrate pare kad izgube spor.
„Osamsto hiljada dinara je bio iznos kredita, a banka je naplatila naknadu jednokratna naknada za održavanje fiksna 106.000 dinara. Slušajte dalje, naknada za održavanje kreditnog računa 2.000 dinara periodično na svakih šest meseci. Znači, ukupno… ne znam šta da kažem. Bukvalno otimačina“, smatra advokat Marija Radanović.
Jedan od poteza za razrešenje situacije bi moglo biti vansudsko poravnanje koje, kaže, neke banke stidljivo predlažu advokatima.
„Dešava se da banke nude vansudsko poravnanje posle utuženja. One plate celokupan iznos sa zateznom kamatom i troškove advokata. Tako da to nije sporno, mi prihvatamo takve ponude. Ne dobijamo često ali desi se“, dodaje Radanovićeva.
Dodatni problem se pojavio kod banaka koje više ne posluju na našem tržištu. U tom slučaju – advokati objašnjavaju – novi vlasnik duga snosi sve obaveze prethodne banke, jer je to poslovni rizik za koji su znali pre preuzimanja.
