Чупање седих власи уопште није добра идеја.
Иако се чупкање појединачних седих власи које повремено приметите у коси може чинити као добра идеја, стручњаци кажу да је то сасвим погрешно и може водити до озбиљних непоправљивих последица.
Фризерка Џенифер Кораб власница је салона у Њу Џерсију. Истиче да чупањем власи оштећујемо фоликул длаке.
– Чупање појединачних власи може узроковати велику штету фоликулима длаке, а то може довести до инфекције или чак ћелавих мрља на власишту. Можда чините више штете него користи – упозорила је Кораб.
Њин колега Мајкл Ван Кларк каже да чупање седих може утицати и на остале власи.
– Чупање једне седе власи узрокује да неколико других искочи уместо ње. С временом коса просечног појединца постаје све тања, чак и без чупања власи. Као резултат тога, људи који чупају косу убрзаће брзину проређивања косе. Ако вам чупање постане навика када имате мање од један посто седих, за неколико година ћете имати мање косе јер ће вам тада 10 посто власи оседети – истиче Ван Кларк.
Седе власи настају због тога што фоликул не производи меланин, а тиме и боју. Реч је о природном процесу узрокованом старењем, а понекад и стресом. Управо су то током 2020. године доказала и научна истраживања. Научници са Универзитета Колумбиа такође су открили да се процес може обрнути у коси која је тек недавно оседела због стреса. Једноставније речено, смањење стреса могло би спречити стварање седих, сматрају научници и надају се да би могли да развију лекове који би додатно спречили нежељени процес.
Студија је показала да се длаке с целог власишта могу из седих вратити у оне с бојом, па чак и кад је реч о бради и стидним длакама.
У студији из 2020. која је открила да се може поништити процес који води до седих, научници са Универзитета Колумбиа открили су да су у томе кључни протеини. Проучавали су власи косе на исти начин на који проучавају годове. На тај начин могли су да установе који се све протеини налазе у власима, а нарочито у којим деловима власи.
Затим су упоредили седе делове с деловима у боји како би видели разлику.
– Анализом протеина утврдили смо да је појава седих обележена појачаном регулацијом протеина повезаних с енергетским метаболизмом, митохондријима и антиоксидативном обраном – објаснили су аутори истраживања.
Та регулација може бити подстакнута повећаном нивоом стреса. Боју длакама даје меланин у посебним ћелијама. Меланин је иста хемикалија која кожи даје различите тонове, па људи с више меланина имају тамнију кожу. Исто важи и за косу.
Опсежно истраживање објављено на интернету као претпоставка и тренутно у фази рецензије за објављивање у часопису детаљно је описало како власи седе.
Научници су вољним волонтерима чупали власи с главе и створили нову технику снимања која открива пигмент у целој власи, од базе до врха.
Њихова нова метода анализе слична је проучавању годова дрвећа, где је део повезан с одређеним временским раздобљем, кажу научници.
За дрвеће, година је у корелацији с другим прстеном раста. У коси сваки месец расте један центиметар.
‘Користећи ову методологију, сличну дендрохронологији где годови стабала представљају протекле године, дужина косе одражава време, а стабљика косе се проматра као физичка временска лествица чије је подручје у близини власишта недавно произвео фоликул длаке, а где је коса врх представља недеље до месеце у прошлости, у зависности од дужине стабљике косе’, пишу истраживачи у својој студији.
Истраживачи су процењивали количину меланина – који коси даје боју – и који су протеини присутни у различитим деловима власи. Очекивали су појаву седих при дну код корена, а не при врху власи. Међутим, када су узели готово 400 власи 14 учесника студије, открили су супротно. Неке су длаке биле сиједе при врху, али обојене при дну.
То, објашњавају научници, значи да је коса оседела, а потом је необјашњиво престала да седи и вратила је у нормалну боју. Користећи стопу раста косе, могли су тачно да прате у којем тренутку су појединцима поседели врхови косе.
Stručnjaci preporučuju: Jutarnje istezanje za bolju fleksibilnost i energiju
Преузмите андроид апликацију.
