Најчешће коришћени облик плаћања су картице и трансфер одобрења електронским налогом (у оквиру ког су најзаступљенији електронско и мобилно банкарство), чији је заједнички удео на крају 2024. године износио 90,1 одсто.
Како објашњавају у НБС, централна банка континуирано ради на развоју и унапређењу платних решења кроз подршку иновацијама и конкуренцији, водећи рачуна о приступачности готовинских, као и безготовинских платних услуга које користе грађани и привреда.
Увођењем система за инстант плаћања 2018. године – ИПС НБС система, за плаћања мале вредности (до 300.000 динара), који ради у двадесетчетворочасовном режиму седам дана у недељи, сваког дана у години – Србија је стављена на мапу земаља са најмодернијим системима за могућности малих плаћања, стварајући предуслове за даљи развој платних услуга заснован на сервисима које ИПС НБС систем нуди.
У централној банци истичу и да су сталним радом на развоју домаће платне картице „дина” обезбеђене значајне уштеде у трошковима картичних трансакција за трговце, банке, па тако и за потрошаче.
Наглашавају да све ово прилагођавање потребама грађана и привреде никако не доводи у питање коришћење и обезбеђење коришћења готовине, посебно онима којима нису доступни безготовински канали плаћања или не желе да их користе, о чему ће Народна банка Србије наставити да води рачуна, наводи се у одговору.
Панел: Србија има позитиван биланс у трговини пољопривредних производа са ЕУ
Преузмите андроид апликацију.
