Ново истраживање сугерише да често додавање соли у храну може бити повезано са већим ризиком од развоја депресије. Научници упозоравају да прекомерни унос соли може имати веће здравствене последице него што се раније мислило.
Кинески истраживачи пратили су прехрамбене навике више од 15.000 одраслих и открили да они који су често додавали додатну со у храну имају 26% већи ризик од развоја депресије у поређењу са онима који то ретко чине.
Научници још увек нису у потпуности објаснили зашто со може имати такав утицај на ментално здравље.
Међутим, сумњају да прекомерни унос соли може прекомерно стимулисати биолошки систем који регулише како тело реагује на стрес, што може довести до повећане производње хормона стреса.
Истраживачи су такође приметили да велике количине соли у исхрани могу изазвати упалу у телу, што може утицати на делове мозга одговорне за регулисање емоција.
У раду објављеном у часопису Nutritional Neuroscience, научници из Народне болнице провинције Гуангдонг навели су да је примећена „значајна позитивна веза између честог додавања соли у храну и ризика од депресије“.
„Ови резултати указују на то да смањење учесталости додавања соли храни за столом може бити једна од стратегија за смањење ризика од депресије у општој популацији“, рекли су истраживачи.
Током истраживања, учесници су одговарали на питања о томе колико често додају со храни за столом. Одговори су се кретали од „ретко“ до „врло често“, при чему со која се користи током кувања није била укључена у анализу.
Учесници су такође попунили стандардни психолошки упитник за процену менталног здравља, Упитник о здрављу пацијената. Овај тест испитује расположење и интересовање за свакодневне активности током претходне две недеље, а резултати су изражени као поени на скали од 0 до 27.
Истраживачи су додатно открили да људи са генетском предиспозицијом за већи унос соли имају око 11 процената већи ризик од развоја депресивних симптома. Имају 28 процената већи ризик од развоја великог депресивног поремећаја.
Међутим, аутори студије наглашавају да истраживање има одређена ограничења и да су потребна додатна истраживања како би се потврдила јасна веза између уноса соли и расположења.
Једно ограничење је то што се подаци о исхрани заснивају на самопроцени учесника, што може укључивати грешке у сећању или личном просуђивању.
Претходна истраживања су већ повезала конзумирање ултра-прерађене хране, која често садржи велике количине соли, шећера и масти, са повећаним ризиком од развоја депресије.
Према препорукама Националне здравствене службе (НХС), одрасли не би требало да конзумирају више од шест грама соли дневно, што је отприлике једна кашичица. Међутим, процене показују да одрасли конзумирају у просеку 8,4 грама соли дневно, што је знатно више од препоручене количине.
Прекомерни унос соли може довести до задржавања воде у крви, што повећава крвни притисак и оптерећује кардиоваскуларни систем.
Подаци Канцеларије за националну статистику показују да сваки шести становник Велике Британије пријављује умерене или тешке симптоме депресије, што је 60 одсто више него пре три године. Стручњаци приписују повећање ефектима пандемије COVID-19, укључујући изолацију током закључавања и раст трошкова живота.
Посебни подаци такође показују да је око 8,6 милиона људи у Енглеској користило антидепресиве током 2022. и 2023. године, што је скоро петина одрасле популације.
Преузмите андроид апликацију.
