Научници тврде да су пронашли начин исхране за дуговечност. Према студији, објављеној у научном часопису Cell, тим састављен од стручњака из различитих америчких института и универзитета анализирао је више деценија мноштво истраживања разних прехрамбених процедура, попут ограничавања уноса калорија и стављања тежишта на одређене нутријенте и прикупљених података о здравственој користи употребом у исхрани различитих група намирница.
Тим је такође користио доступне податке прикупљене у популацијама које живе у подручјима познатим по дуговечности широм света.
Један од аутора студије, Валтер Лонго са Универзитета Јужне Калифорније у Лос Анђелесу, за New Scientist је рекао: „Студија би могла да доведе до промене очекиваног животног века за од 15 до 20 година више“.
Темељи исхране за дуговечност
Заједнички именитељ за здраву дуговечност представљен у анализи темељи се на начелима исхране која подразумевају:
–Да се у организам уноси таман толико калорија да се одржи витка линија,
–Да храна буде углавном биљног порекла, што је поткрепљено примером да су производи животињског порекла представљали око 1% традиционалне исхране код становништва Окинаве са рекордном дуговечношћу
–Да треба увести дневни интервал који ће ограничавати када се може јести, а када не,
–Да треба увести неколико циклуса поста сваке године.
Научна истраживања већ годинама „упорно“ показују да смањење уноса калорија позитивно делује на дуговечност.
Процењује се да због уноса превеликих количина калорија и погрешних врста хранљивих састојака сваке године у свету умире око 11 милиона људи. Вишак калорија неизбежно води до гојазности и њених последица – кардиоваскуларних болести, дијабетеса и рака.
Типична исхрана богата је шећерима, рафинираним скробом и засићеним масноћама, а сиромашна је интегралном храном, што додатно штети јер омета метаболизам. То, између осталог, подразумева прекомерно ослобађање инсулина, хормона који држи под контролом нивое шећера у крви и има директан утицај на старење.
План исхране коју у анализи из 2022. године препоручује тим стручњака може се рашчланити у план који обухвата мере за одржавање здравог нивоа шећера у крви и искључивање централног телесног система за старење.
-Треба ограничити унос калорија како би се индекс телесне масе (ИТМ) одржао на 22 до 23 за мушкарце и на 21 до 22 за жене.
-Исхрана би требало да се састоји углавном од целог зрна житарица, махунарки и орашастих плодова.
-Унос меса требало би ограничити да би се смањила претерана изложеност аминокиселини познатој као метионин, али би требало укључити рибу.
-Нерафинисани сложени угљени хидрати требало би да чине од 45 до 60% калорија, 10 до 15% протеина да су биљног порекла, баш као и 25 до 35% масти.
-Вечера најмање три сата пре спавања, након чега треба да уследи раздобље гладовања од око 12 сати.
-Пет дана у месецу, требало би да се уведе дијета слича посту, која се заснива на биљној исхрани с ниским уделом шећера, угљених хидата и калорија, али с високим уделом масти. Таква дијета требало би да се спроводи свака два до три месеца.
-Алкохол умерен – не препоручује се више од пет јединица недељно. Једна јединица алкохола је 10 милилитара чистог алкохола, око 25 милилитара вотке, око 100 милилитара црног вина и око 250 милилитара пива (зависно од удела алкохола у тим пићима).
Истраживачи упозоравају да исхрана за дуговечност треба да буде осмишљена тако да се избегне потхрањеност, нарочито у популацији старијој од 65 година, да би се спречила слабост и болести које могу да резултују смањењем коштане или мишићне масе или ниским бројем крвних ћелија.
Дијете са ниским и високим садржајем масти
Деценијама су дијете са ниским садржајем масти усвајане у јавности, медицински оправдане, препоручиване за борбу против гојазности.
Међутим, иако се потрошња масти у Америци смањила, гојазност је наставила да расте указујући на повећање укупног уноса калорија и савремени начин исхране.
Заправо, када је 7.447 учесника са високим ризиком од кардиоваскуларних болести преоријентисано на Медитеранску исхрану, допуњену здравим мастима: екстра девичанским маслиновим уљем, или мешавином орашастих плодова, ризик од кардиоваскуларних обољења био је око 30% мањи у поређењу са групом која је препоручила исхрану са ниским садржајем масти.
Преузмите андроид апликацију.
