U svoj režim fizičke aktivnosti mogli biste uvesti jednostavno poboljšanje – svaki dan nastojte da vežbate u isto vreme.
Nova studija sprovedena na laboratorijskim miševima ukazuje na to da redovan ritam vežbanja donosi više benefite za zdravlje.
Iako u mozgu postoji središnji telesni sat koji se nalazi u suprahijazmatičnom jezgru, smeštenom u bazalnom delu prednjeg hipotalamusa, postoje i ostali periferni telesni satovi. Suprahijazmatično jezgro važno je jer reguliše cirkadijalni ritam.
Naš središnji sat CNS (središnji nervni sistem) deluje kao glavni „pejsmejker“ za proizvodnju i održavanje cirkadijskog ritma u celom telu. A vežbanje može resetovati periferne telesne satove u zglobovima i kičmi, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta u Mančesteru. Dogodi li se taj „reset“ svaki dan u isto vreme, periferni satovi mogli bi biti sinhronizovaniji s onim glavnim, otkrili su istraživači.
Prethodna istraživanja pokazala su da nesinhronizovani satovi u perifernim tkivima mogu povećati rizik od razvoja zdravstvenih problema poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, prenosi „Science Alert“.
– Naši rezultati pokazali su da je fizička aktivnost koja se praktikuje tokom jutra povezana s dnevnim obrascima ciklusa spavanja/buđenja i da prenosi informacije o vremenu iz središnjeg sata u mozgu, koji je osetljiv na svetlost, do skeletnog tkiva koje nosi težinu. To zapravo šalje signal vašem koštanom sistemu da je vreme da se probudi – pojasnio je Qing-Jun Meng, hronobiolog na Univerzitetu u Mančesteru.
Naučnici su za potrebe studije pratili periferne satove u hrskavici, kičmi i mozgu miševa dok su vežbali na trakama za trčanje u različito vreme. Još od pre se zna da su područja zglobova i kičme posebno aktivna za vreme fizičke aktivnosti, a zna se i da se tokom dana iz njih izbacuje voda. To delimično svakodnevno resetuje periferne telesne satove.
Tim naučnika je otkrio da fizička aktivnost uz proces osmolariteta (smanjenja vode) dodatno resetuje ove satove i, obavlja li se prema doslednom rasporedu, poboljšava vremensku povezanost između satova u telu.
Rezultate još treba potvrditi na ljudima, ali naučnici smatraju da je posredi sličan efekat. Zdravlje kostiju i zglobova utiče na sve u našem organizmu – od toga koliko dobro uspevamo da izvedemo sportske aktivnosti do toga kolika je mogućnost povreda ili razvoja stanja poput artritisa.
Istraživanje je objavljeno u časopisu „Nature Communications“.
Preuzmite android aplikaciju.
