U Srbiji se konzumira 4,6 kilograma ribe po stanovniku, što je tri puta manje nego u zemljama Evropske unije.
Ako bi se obroci crvenog mesa zamenili sitnom riba poput inćuna ili sardela globalno bi moglo da se sačuva 750.000 života do 2050. godine, navodi se u studiji koju je nedavno objavio jedan britanski naučni institut.
Korist od promene ishrane najviše bi se osetila u siromašnijim zemljama, pokazuje ova analiza, ali bi se takođe značajno smanjila smrtnost od srčanih bolesti u bogatijim zemljama.
„Male ribe su vrlo hranjive, ali ih tek nešto više od četvrtine ukupnog ulova konzumiraju ljudi. Ostatak se pretvara u riblje brašno i riblje ulje, kojima se u uzgoju hrane skuplji plodovi mora poput lososa i drugih riba. Naučnici su istraživali da da li smanjivanje količine crvenog mesa u ishrani ljudi i zamena ovom vrstom ribe može da smanji stope bolesti i spasi živote“ navodi se u ovom izveštaju.
Prema njihovim podacima, hronične bolesti čine oko 70 odsto svih smrti u svetu, a bolesti srca, rak creva, dijabetes i moždani udar gotovo polovinu (44 odsto) tog broja. Ako bi se ukupna potrošnja crvenog mesa u decenijama pred nama zamenila sitnom ribom u svih 137 zemalja, to bi sprečilo između 500.000 i 750.000 smrti globalno. I to do 2050. godine, posebno kada je reč o bolestima srca.
Inače istraživanja su pokazala da sitna riba nije dovoljna da zameni svo crveno meso, ali naučnici zato sugerišu da bi ona mogla da bude alternativa koja obećava. Suština je da se u sledećim decenijama ograniči upotreba crvenog mesa i da se pređe na zdraviju i ekološki prihvatljivu hranu.
Kada je reč o Srbiji, kod nas se, prema podacima iz 2022. godine, konzumira tri puta manje ribe po stanovniku nego u zemljama EU. Najnoviji podaci ukazuju da se smanjuje potrošnja sveže ribe u Srbiji i da sada iznosi 3,1 kilogram godišnje.
Zamrznutu ribu u proseku trošimo po 1,5 kilograma, što je ukupno 4,6 kilograma godišnje po stanovniku.
Preuzmite android aplikaciju.
