Puna invazija Vladimira Putina na Ukrajinu podstakla je članice NATO- a da detaljno isplaniraju ono što je bilo nezamislivo od kraja Hladnog rata, a to je direktan sukob sa Rusijom, objavio je magazin Njuzvik.
Međutim, uoči samita bloka u Viljnusu u Litvaniji, koji počinje 11. jula, na kojem će suprotstavljanje Rusiji biti glavna tačka dnevnog reda, ser Ričard Širef, bivši zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu, ocenio je da NATO nije spreman za rat sa Moskvom.
„Potreban je pravi udarac u leđa“, rekao je on za Njuzvik, ukazujući na smanjenje vojnih budžeta među članicama alijanse, iako postoje izuzeci, kao što je Poljska.
„U istočnoj Evropi se vodi rat velikih razmera. Ovo je rat na zemlji i na nebu, tako da morate ulagati u nebo i zemlju… Prošle godine na samitu u Madridu (sekretar NATO-a General) Jens Stoltenberg je najavio da će NATO povećati broj snaga visoke pripravnosti do 300 hiljada ljudi, a to se jednostavno nije dogodilo“, rekao je Širef.
Bivši britanski general rekao je da je vojska Velike Britanije primer da se ovakvi rezovi u bloku svode na „smešne veličine“, jer je odbrambeni establišment verovao da je Kina, a ne Rusija, glavna dugoročna pretnja.
„Geografija je ovde važna i Rusija je vuk koji je najbliži sankama“, rekao je Širef, partner konsultantske kuće „Strategia Worldwide“.
On veruje da je došlo do „neuspeha odvraćanja“ od strane alijanse, koja je propustila priliku da izgradi kapacitete nakon što je Putin zauzeo Krim 2014.
„Da li sam uveren da će NATO zaista moći da stvori snage spremne za konvencionalni rat sa Rusijom? Ne, nisam“, poručio je britanski general.
Čak i ako Kremlj i ruski državni mediji kažu da je u pitanju posredni između Moskve i NATO-a, alijansa se potrudila da izbegne direktnu ulogu u borbama, snabdevajući umesto toga Ukrajinu opremom za suprotstavljanje agresiji Moskve, piše Njuzvik.
Jedan od najviših zvaničnika NATO-a, admiral Rob Bauer, rekao je u maju da se alijansa mora pripremiti za činjenicu „da se sukob može pojaviti u bilo kom trenutku“, direktno sa Moskvom, preneo je Rojters.
Zbog toga će NATO analizirati hiljade stranica poverljivih dokumenata u kojima se navode regionalni planovi i uputstva o tome kako članice mogu da unaprede svoje snage i logistiku.
Planovi takođe podrazumevaju dodeljivanje trupa za odbranu različitih regiona s detaljima o tome „gde, šta i kako da se rasporede“, rekao je Stoltenberg prošlog meseca, prenosi britanska agencija.
Stoltenberg je u martu najavio da će alijansa rasporediti četiri nove borbene grupe, svaka sa oko 1.500 vojnika, širom Bugarske, Mađarske, Rumunije i Slovačke. Cilj je da se „ojača položaj NATO-a u svim domenima velikim povećanjem snaga u istočnom delu alijanse, na kopnu, u vazduhu i na moru“, naveo je generalni sekretar alijanse.
Sastanak 10 ministara odbrane o zaštiti pomorske infrastrukture
Preuzmite android aplikaciju.
