Кад професор оде у пензију, чак се и на друштвеним мрежама постављају огласи и траже се студенти завршних година који би предавали у школи.
Слабо интересовање за наставничка занимања, лоши уписни рокови из године у годину, па су на огласним таблама појединих факултета и понуде за посао, а наставници се траже и по друштвеним мрежама.
„Традиционално читав август, па и кад почне школска година, на недељном нивоу добијамо молбе директора из школа да поставимо некакав оглас, да позовемо наше студенте, чак и онe који нису завршили, али су при крају да покрију наставу“, каже проф. др Небојша Икодиновић, продекан за наставу Математичког факултета.
На неколико природних факултета у јунском року уписано је мање од десет кандидата који желе да раде у просвети. На Хемијском факултету од 2017. постоје интегрисане академске студије и само тада је уписано 18 будућих професора.
„То је било само тада и никад више, бројеви су одмах постали једноцифрени, да би ове године били четири, што значи да смо ми са становишта једне високообразовне установе, уствари промашили, имамо читав један студијски програм који је постао неинтересантан“, каже проф. др Рада Баошић са Хемијског факултета.
„Општа физика намењена образовању студената који ће да раде у настави, на том смеру нарочито имамо смањен број студената, у јунском уписном року уписали смо само једног студента“, наводи др Зорица Поповић, продекан за наставу Физичког факултета.
На непопуларност наставничке професије утицале су зараде, ограничење запошљавања у јавном сектору, урушен положај наставника у друштву.
„Плате мале за велики труд“
„Плате су исувише мале за толики труд, ипак није лако завршити наш факултет, систематски је кроз законе уништаван ауторитет професора, што значи да сви имају већа права него професори, што је недопустиво“, каже проф. др Зоран Ракић, декан Математичког факултета.
„То треба системски да се реши, једноставно и тај материјални положај да буде на једном другачијем нивоу, да наставник буде као што је некада био, али да има то поштовање и ученика и родитеља“, истиче проф. др Даница Шантић, продекан за наставу Географског факултета.
На Катедри за српски језик на Филолошком факултету кажу да у току године добију свега неколико захтева да позову студенте да предају у школи, најчешће на замени.
„Када нека школа упути допис катедри за српски језик и тражи препоруку, ми их препоручујемо искључиво на основу успеха који су постигли на студијама, трудимо се да у све школе пошаљемо наше најбоље студенте“, каже др Весна Николић са Катедре за српски језик, Филолошког факултета.
Школе траже наставнике и на неколико недеља
На евиденцији Националне службе за запошљавање у Београду најмање има професора математике, хемије, биологије, историје и физике. Школе траже наставнике и на краћи период, за неколико недеља, чак и дана…
„На све потребе школа ми одмах реагујемо, информишемо сва лица која испуњавају њихове услове и онда даље они контактирају школу, ступе у контакт са школом, значи уколико их има на евиденцији, ми их све информишемо и упућујемо у школу“, каже Душица Лукић из Националне службе за запошљавање.
Очекује се да ове године ниједан факултет који има наставничке смерове неће попунити буџетска места. Није за утеху, али ситуација је слична и у земљама у окружењу. Наставници, нарочито математике, недостају и у Хрватској и Црној Гори.
Преузмите андроид апликацију.
