Ako živite u novijoj zgradi, dobre su šanse da gunđate zbog toga što su zidovi previše tanki i čujete svaki šum koji napravi komšija iz stana pored vas. Za suseda s vrha zgrade bolje da vas niko ne pita – taj je nadzidao još jedan sprat, pa se pitate je li opteretio zgradu i da li se zato množe pukotine na plafonu.
Zaključak vam je isti kao onaj koji ste čuli od bezbroj ljudi: nekad se mnogo bolje gradilo. U slučaju da živite u zgradi iz vremena socijalizma, sve su prilike da u hodniku i na spoljnim zidovima redovno primećujete nova naprsnuća. Zaključak vam je: treba da odem odavde u noviju zgradu.
Šta bi se desilo da i nas zadesi razoran zemljotres kao Tursku i Siriju, zna samo Bog. Mnogi se pitaju još i šta je s najmanje dva miliona nelegalnih zgrada u Srbiji.
Nema mesta panici, uverava Vanja Alendar, građevinski inženjer, jedan od osnivača Srpskog udruženja za zemljotresno inženjerstvo (SUZI). On kaže da zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihtera, kakav je zadesio Tursku, u Srbiji ne može da se desi. Kod nas nauka predviđa maksimalno šest stepeni.
Ni po kvalitetu gradnje nismo slični Turcima. Čak ni objekti koji su izgrađeni pre šest decenija, kada su posle zemljotresa u Skoplju unapređeni tehnički propisi o otpornosti zgrada, ne bi trebalo da se sruše i pretvore u prah pri očekivanim potresima u Srbiji.
Beograd je, recimo, donedavno projektovan na intenzitet od osam stepeni Merkalijeve skale. Propisi su pooštravani posle potresa na crnogorskom primorju 1979, a od prošle godine Srbija primenjuje Evrokodove, pravilnike prema kojima je parametar za projektovanje objekata ubrzanje tla koje zemljotres izazove na toj lokaciji. Za Beograd je to 10 odsto od ubrzanja zemljine teže, za Tursku je ubrzanje oko četiri, pet puta veće.
Beograd je, recimo, donedavno projektovan na intenzitet od osam stepeni Merkalijeve skale. Propisi su pooštravani posle potresa na crnogorskom primorju 1979, a od prošle godine Srbija primenjuje Evrokodove, pravilnike prema kojima je parametar za projektovanje objekata ubrzanje tla koje zemljotres izazove na toj lokaciji. Za Beograd je to 10 odsto od ubrzanja zemljine teže, za Tursku je ubrzanje oko četiri, pet puta veće.
– Nijedna savremena, pristojno projektovana i izgrađena kuća kod nas ne sme da se sruši i ugrozi živote, čak ni u ugroženijim područjima poput Lazarevca, Valjeva, Kraljeva i Kopaonika. Oštećenja se mogu očekivati, posebno na dotrajalim kućama koje su ljudi pravili kako su znali i umeli. U poslednjem zemljotresu u Kraljevu dve osobe su poginule jer im je tavanica pala na glavu. To ne sme da desi. Ako se držite propisa, što znači da se prikupe podaci o lokaciji na kojoj se gradi, uključujući i seizmičnost terena, projektant će odrediti tip konstrukcije koja će izdržati zemljotres, te količinu i kvalitet materijala. Projekat ide na nezavisnu reviziju, dobija se građevinska dozvola, gradi se u skladu s odobrenim projektom, nadzorni organ kontroliše izvođenje radova, na kraju dolazi tehnički prijem objekta i upotrebna dozvola – objašnjava Alendar.
U praksi, pitanje je koliko se sve to poštuje. I bez zemljotresa, zgrade se urušavaju usled nepravilnog izvođenja radova, nedostatka kontrole, alavosti investitora kojima je profit ispred kvaliteta. Čak i delovi potpornih zidova padaju, a ganc novi putevi idu na popravku maltene čim budu otvoreni.
U SFRJ investitor je mahom bila država, a projektovali i gradili su njeni građevinski giganti svetskog renomea. Sada tih firmi nema, privatni kapital masovno učestvuje u izgradnji. Ranije su objekti bili kvalitetniji jer su se procedure poštovale, danas nisam baš siguran. Ali, dobro je to što su propisi pooštreni. Ako lična i društvena odgovornost nije kao nekada, makar su pravila gradnje stroža, pa se nadam da smo barem na istom – ističe Alendar i dodaje da ne može da zamisli da se kod nas gradi kao u Turskoj, gde su maltene celi gradovi sravnjeni sa zemljom. Ipak, naglašava, turske firme koje rade u inostranstvu pokazale su se pouzdanima.
Turska ima vrhunski univerzitet kad je reč o seizmici, odlične propise, stručnjake, država je tamo zakazala – smatra Alendar.
I kod nas je zakazala jer duže od trideset godina ne može da zaustavi nelegalnu gradnju i divlja nadziđivanja, a mišljenje stručnjaka nedovoljno se uvažava.
Kod takvih objekata nikad ne znate na čemu ste. Da li su građeni prema projektu i kakvom, kakvi su im temelji, koliko i kakve armature i betona ima – ističe Dragan Buđevac, profesor emeritus Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi i nadzorom gradnje i njenim rukovođenjem, i dodaje da je logično da novi objekti budu bolji zbog novih tehnologija, materijala i metoda proračuna.
Interes države ne bi trebalo da bude jeftina, već stabilna gradnja. Zgrade moraju da potraju najmanje pedeset godina, a posle toga sledi njihov zdravstveni pregled kako bi se utvrdilo treba li im lečenje. Za razliku od evropskih država, u kojima je to mahom zakonska obaveza, u Srbiji – nije. Ono što jeste je to da za stari objekat posle rekonstrukcije seizmička analiza mora da ispuni standarde po važećem pravilniku, naglašava Marko Marinković, docent na Građevinskom fakultetu u Beogradu, čija je uža naučna oblast zemljotresno inženjerstvo.
Postoje dva načina procenjivanja objekata.
– Na zahtev pojedinaca ili ustanova, ispitujemo seizmičku nosivost postojećih objekata: ambasada, bolnica, škola, javnih institucija, kao i starih zgrada od 70, pa i 100 godina. Nedavno smo za zgradu iz 1922. u centru Beograda utvrdili da pojedini zidovi moraju da se ojačaju i, kada njena obnova bude okončana, ona će biti bezbedna – objašnjava Marinković.
Drugi pristup je opštiji i mogao bi dati procenu stanja građevina za opštinu, grad, pa i celu državu. Za razliku od Grčke, Italije, Španije ili Amerike, u Srbiji se s takvom metodom tek počinje.
– Za tu metodu uzimaju se generalni podaci o objektima, bez detaljne analize, za koju bi za milion objekata u Srbiji bilo potrebno 20 godina i 1.000 inženjera. Za kraće vreme grad ili država može dobiti procenu za 50 odsto objekata koji nisu ugroženi, za 30 odsto njih koje treba detaljno ispitati i za 20 odsto onih koji su odlični. Moglo bi da se krene od javnih zdanja, ali to je veliki projekat koji zahteva podršku državnih institucija – kaže Marinković i dodaje da su njegove kolege sa fakulteta i članovi SUZI izradili studiju za jedan kvart u Beogradu blizu Građevinskog fakulteta. Reč je o zidanim zgradama podignutim između tridesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, od kojih su neke s drvenim tavanicama, što povećava rizik kod zemljotresa, ističe Marinković.
Da se u Beogradu snažno zatrese tlo, da li bi se ti objekti u centru prestonice srušili?
– To ne mogu da vam kažem – odgovara on.
I Alendar smatra da je uvid u građevinski fond način da se razaranja preduprede, ali i da se stekne predstava o tome šta na primer očekuje Beograd ili Valjevo u slučaju najjačeg zemljotresa.
– Bilo bi dobro da za sve objekte imamo zdravstvene kartone kako bismo u slučaju snažnih potresa organizovali pomoć, da znamo da li će stare zgrade da zakrče ulice pa hitna pomoć neće moći da prođe, da li će eksplodirati gasne instalacije, koliko šatora ili ćebadi treba da zbrinete ljude. Daleko smo od toga – kaže Alendar.
Od novog zemljotresa nismo, a svaki potres ozbiljna je opomena, ali i gorak nauk da je zemljotres najbolji građevinski inspektor.
„Beograd na vodi”– bezbedan
– Konstrukcije u Novom Beogradu takve su da se on smatra bezbednim. „Beograd na vodi”, takođe, visoke zgrade i kule usled potresa mogu da se ljuljaju, a da ne pretrpe oštećenja. Dešava se da ljudi stradaju tako što im polica sa knjigama padne na glavu, a da na zgradi čak ni stakla ne popucaju – kaže Vanja Alendar.
Šole preneo Vučiću da SAD od sastanka u Briselu očekuju primetan napredak
Preuzmite android aplikaciju.
