Poresko opterećenje minimalne neto plate u Srbiji iznosi 57 odsto, što znači da na svakih 100 dinara poslodavac mora da izdvoji još 57 dinara za poreze i doprinose, a da bi se postiglo veće rasterećenje, neophodne su i značajnije promene modela oporezivanja, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.
Ističe se da je lane taj izdatak iznosio 18.200 dinara i da bi povećanje neoporezivog dela plate na nivo minimalca smanjilo obaveze na 15.900 dinara, dok bi ukidanje doprinosa za zdravstvo umanjilo trošak na 12.700 dinara, odnosno za više od 30 odsto u odnosu na sadašnji iznos.
Ovo je, kako se navodi u biltenu, pokazala analiza NALED-a „Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme“, koja će uskoro biti predstavljena.
U ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika, 49 odsto je navelo visoke poreze i doprinose kao najveći problem s kojim se suočavaju, a više od tri četvrtine vidi ih kao ključni uzrok neformalnog poslovanja.
Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević je istakao da je sistem oporezivanja rada veoma kompleksan i zato bi se trebalo najpre fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje.
„Time bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno. Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, ima više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada, od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade koja je poslednjih deceniju i po smanjena sa 14 odsto na 10 odsto do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa.
Takođe bi trebalo razmotriti i mogućnost da se opterećenje rada ne posmatra samo na nivou zaposlenog, već da se u obzir uzmu i izdržavani članovi porodice.
Naime, upravo na tom nivou analize je najvidljiviji visok nivo fiskalnog opterećenja zarada u Srbiji u odnosu na uporedive zemlje u regionu, na šta je ukazivao i Fiskalni savet.
„Predlog NALED-a je da se razmišlja o ukidanju doprinosa za zdravstvo i prelasku na finansiranje iz budžeta odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje. U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, sa kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa“, rekao je Vasiljević.
Preuzmite android aplikaciju.
