Građani Srbije obave na dnevnom nivou više od milion i po plaćanja bezgotovinskim putem, a za kupovinu na taj način svakodnevno se izdvoji 1,7 milijardi dinara, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije.
Ti podaci, kako se ocenjuje u najnovijem biltenu NALED-a, pokazuju da je uvođenje najsavremenije infrastrukture u kombinaciji sa nižim troškovima plaćanja imalo pozitivan efekat na rast bezgotovinskih transakcija tokom 2020. godine.
Budući da ovakav vid plaćanja čini transakcije vidljivim za poreske organe, za razliku od plaćanja gotovinom gde u slučaju neizdavanja računa kupovina ostaje potpuno neprimetna, NALED smatra da bi njegova dodatna popularizacija kroz povećanje broja prodajnih mesta koja prihvataju bezgotovinska sredstva mogla da doprinese smanjenju obima sive ekonomije.
„Osim što se fiskalna lutrija “Uzmi račun i pobedi“ pokazala kao odličan mehanizam za jačanje svesti o suzbijanju sive ekonomije, dala nam je i korisne smernice za dalju promociju bezgotovinske kulture u Srbiji“, kaže Jelena Ristić, potpredsednica Saveza za fer konkurenciju NALED-a i direktorka u Masterkadru za tržište Srbije, Crne Gore i BiH.
Podaci iz poslednjeg ciklusa igre, dodaje ona, pokazuju da je 8,0 odsto koverata sadržalo slipove za kartična plaćanja, što ukazuje na to da su građani skloni da plaćaju bezgotovinski kada imaju uslova za to.
Potrebu za bezgotovinskim plaćanjem dodatno su nametnule i restrikcije kretanja izazvane pandemijom kovid-19, pa su građani čak 14 miliona puta „vadili“ karticu na prodajnim mestima za plaćanje putem interneta, pri čemu je broj onlajn kupovina skočio za 104 procenta u 2020. u odnosu na godinu pre.
Rastu plaćanja u ovom segmentu doprinelo je i uvođenje sistema instant plaćanja NBS krajem 2018, kao jednog od najsavremenijih modela trenutno u svetu. U prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period 2019, broj transakcija instant plaćanja koje su obavljali i građani i privreda porastao je sedam puta, a vrednost tih transakcija je skočila za 343 procenta.
