I na poljoprivrednim plantažama, a posebno na onim gde se beru šljive, kupine i borovnice, ponekad i paprike ili paradajz, radi sve više stranaca. Osim domaćih radnika, sezonci stižu i iz susedstva, ali se posebno na jugu zemlje mogu videti i oni iz udaljenih delova sveta, mahom iz Uzbekistana i Egipta.
Strani sezonski radnici dnevno, u proseku, mogu da zarade do tridesetak evra, berući i sortirajući voće i povrće, obavljajući lakše poslove u poljoprivredi.
Za razliku od ove godine, prethodnih su bili angažovani i radnici iz Nepala i Indije, naglašavaju iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).
Prema podacima portala „sezonskiposlovi” od početka godine prijavljena su 564 stranca sa nesrpskim državljanstvom na sezonskim poslovima u poljoprivredi.
Ipak, od početka rada elektronskog softvera za prijavljivanje, tačnije od 1. januara 2019. pa do ovog jula evidentirano je ukupno 81.914 sezonskih radnika.
Nadležni napominju da ne prijavljuju svi poljoprivrednici radnu snagu preko ovog portala, jer to mogu i rade privatne agencije za zapošljavanje, tako da je broj angažovanih u Srbiji sigurno veći.
Kako podsećaju u Naledu, strani radnici gotovo da nisu bili angažovani na sezonskim poslovima u poljoprivredi do 2021.
„Nakon toga beleži se trend rasta broja prijava. Tokom poslednje dve godine, broj stranaca se ne razlikuje u velikoj meri. Međutim, može se konstatovati da u odnosu na prvu polovinu 2022. kada je bio angažovan 491 radnik, ove godine taj broj je uvećan za 70 prijava. To znači da su u toku 2023, preciznije rečeno do sada, angažovana 564 stranca sa nesrpskim državljanstvom na sezonskim poslovima u poljoprivredi“ navode iz Naleda.
Dodaju da je ukupan broj prijavljenih sezonskih radnika ove godine 22.862, a to pokazuje da je procenat angažovanih stranaca mali u odnosu na srpske državljane.
Preuzmite android aplikaciju.
