Jedna od najprepoznatljivijih građevina Srpske Atine crkva Imena Marijinog, čiji je krov vidljiv iz skoro svih delova šireg centra i koja predstavlja putokaz svim pridošlicama i turistima, sagrađena je 1895. godine.
Njen prvobitni izgled nije dugo potrajao, jer je devet godina nakon završetka radova zahvatio veliki požar.
Šesnaestog novembarskog dana 1904. godine, između 15.30 i 16.00 časova, vatra je krenula da guta crkvu.
„Prolaznici su primetili da iz zadnjeg dela krovne konstrukcije kulja gust dim, a nešto kasnije izbio je veliki i jak plamen koji je zahvatio celu krovnu konstrukciju. Dim, vatra i vatrogasna uzbuna domamili su ogromnu gomilu sveta na tadašnji Glavni gradski trg i pijacu, koji su zadovoljavajući svoju znatiželju, ozbiljno ugrožavali rad vatrogasaca. Vojska i policija nije dozvoljava pristup građanstvu, kojih je bilo sve više i više“, navodi Zoran Knežev, autor knjige “Turistički vodič kroz stari Novi Sad”.
U borbu sa stihijom prvi su prihvatili Novosadski dobrovoljni vatrogasci, koji su sa pet šmrkova, na četiri strane, gasili požar. Njima se veoma brzo pridružila i vojska, koje je već godinama bila sistemski obučavana za gašenje požara. Kako se dalje navodi u knjizi, vatrogascima su se pridružili i dobrovoljni vatrogasci iz Petrovaradina i Futoga, njih 40).
„Uskoro je postalo jasno da se krov ne može spasiti, te je sva pažnja okupljenih vatrogasaca bila skoncentrisana na težnju da se spase toranj crkve i da se vatra ne proširi na kuću rimokatoličke crkvene opštine, te da se lokalizuje požar kako ne bi zahvatio i okolne zgrade. Od četiri sata popodne pa sve do deset sati uveče, istog dana, vođena je nadčovečanska borba združenih vatrogasnih četa Novog Sada, Petrovaradina i Futoga, i njima pridruženih vojnih vatrogasaca, da se vatra obuzda. Konačno je u 22 časa vatra ugašena, ali je krov crkve ipak izgoreo. Tačan uzrok požara nije nikada konstatovan i utvrđen, a pretpostavljale su se tri mogućnosti“, stoji u nastavku priče o jednom od simbola grada.
Preuzmite android aplikaciju.
