Pre više od jednog veka, na mestu gde se danas nalazi palata Matice srpske, postojala je jedna livada koji su Novosađani nazivali Hanski plac. Ovaj prostor, koji se nalazio na svega desetak minuta hoda od Zmaj Jovine ulice, korišćen je u svrhu zabave Novosađana. Na tom mestu svoje šatore i pozornice postavljali su svi cirkusi, menažerije (putujući zoološki vrtovi), hipnotizeri, mađioničari, muzičari i drugi zabavljači, koje bi put naveo u „Srpsku Atinu“.
Najveću pažnju Novosađana privlačili su jahači i jahačice na konjima, neobične dresirane životinje i mađioničari. Omiljene su bile i tačke s artistima koji su šetali po sajlama razapetim na visini od deset do dvadeset metara. Deca su posebno uživala kada bi neki cirkus ulazio u grad u defileu pa bi, zarad reklame, ulicama grada paradirali artisti i jahači, praćeni muzikom. Cirkusi s isključivo artističkim, gimnastičkim i muzičkim tačkama, uz pokoju predstavu pantomime, zvali su se „arene”.
Pošto bi i rvači putovali sa cirkusom, održavala su se i takmičenja u rvanju, koja su bila deo posebnog programa. Rvači bi se takmičili među sobom ili sa dobrovoljcima iz publike.
Ipak spektakl koji je došao u grad u junu 1900. godine je zasenio sve dotadašnje predstave. Američki cirkus „Barnum i Bejli“, u okviru svoje svetske tureneje posetio je Novi Sad.
Na novosadsku železnički stanicu stigao je u pet ujutru, u nekoliko železničkih kompozicija koje su brojale više od šezdeset vagona. Grad je već od ranog jutra bio prepun sveta – Novosađana i gostiju iz šire i dalje okoline, najviše iz Bačke i Srema, koji su doputovali da vide svetsko čudo, cirkus koji se reklamirao kao „najveći šou na svetu“.
Nisu samo deca i ljubitelji cirkusa nestrpljivo iščekivali najavljen događaj, već i oni koji su ovu vrstu zabave smatrali delom nečastivog, iz prostog razloga zato što su svojim prisustvom postali deo istorije.
U grad je doputovalo stotine artista, isto toliko tehničkog osoblja, ogromna menažerija, više stotina konja i desetak slonova,koji su, uz konje, pomagali pri podizanju glavne šatre. Oko nje je bilo postavljeno još nekoliko manjih, u kojima su se našla „svetska čuda“ – patuljci, žene s brkovima i bradom, čovek koji je kidao čelične lance, tele s osam nogu i dve glave, ljudi od gume…
Najveći šou u gradu je moglo da gleda četiri hiljade ljudi, koliko je cirkus primao. Održane su tri predstave, u dva, pet i sedam sati posle podne i uveče.
Ono što je ovaj cirkus posebno razlikovalo od evropskih i drugih američkih bilo je to što se u glavnoj šatri, umesto u jednoj, program gledao u četiri arene istovremeno, tako da gledaoci nisu znali šta bi pre gledali.
Još iste večeri cirkus je napustio grad i za sobom ostavio hiljade Novosađana u čudu, koji su trljali oči u neverici – čemu su upravo prisustvovali. Sutradan su sve novine na naslovnim stranama sutradan imali fotografije slonova, a novinarima je ponestajalo mastila u opisivanju ovog istorijskog događaja.
Što se tiče cirkusa koji je priređivao „najveću šou na svetu“. „Barnum i Bejli“ zajedno sa putujućim cirkusom „Braće Ringling“ priredili su svoju poslednju turneju u maju 2017. godine, a svoju poslednju predstavu održali su u Njujorku.
Preuzmite android aplikaciju.
