Вишетрука корист ове биљке је допринела томе да се она користи на више начина и у различите сврхе. Некима је можда тај укус тежак или га једноставно не воле, али не можете да порекнете јединственост и моћ коју има ловоров лист.
Зимзелено дрво ловора вероватно потиче са Блиског истока. Настао је на Медитерану, где се данас сматра неизоставним зачином у националним кухињама овог краја.
Познато је да су се ловорове гранчице украшавале заслужним грађанима; војници, песници и спортисти старог Рима. Термин лауреат (победник) потиче од латинског назива за ловор. Осим тога, сматрало се заштитом од злих сила.
Ловорово дрво је тешко, жућкастобеле боје са слабо сивим или смеђим тоном. На уздужном пресеку је сјајно и мирисно. Употребљава се у грађевинарству, токарству и за израду дрвне галантерије.
Ловорови листови садрже 1-3% етеричног уља којем су главни састојци пинен и цинеол, а поред етарског уља и горке материје и танин. Најчешће се употребљавају као зачин.
Укуса су врло ароматичног, мало љутог, опорог и горког. Етерично уље из листова користи се у индустрији парфема. Расте самоникло или се гаји, а највећи произвођачи овог зачина данас су Италија, Грчка и Шпанија.
Као зачин се могу употребљавати и плодови који садрже 1% етеричног и до 30% масног уља, шећер, скроб и друго.
Осушени плодови садрже 0,6 до 10% етеричног уља, у зависности од места брања и начина складиштења. Укуса је сличног као код листа, ароматичног, опорог и горког. Из плодова се цеди и ловорово уље.
Активни састојци ловоровог листа успешно делују против гљивица, а у народној медицини овај зачин се користи и као помоћ органима за варење и бубрезима, против дијареје и гасова итд.
Најновија научна истраживања показала су ефикасност екстракта ловоровог листа у зарастању рана. То ће свакако допринети његовој чешћој употреби у производњи фармацеутских производа биљног порекла.
Ukoliko se još uvek dvoumite: Pet razloga da, već večeras, zaspite pored svog psa
Преузмите андроид апликацију.
