Deliblatska peščara, ili „Evropska Sahara“, smatra se jednom od poslednjih pustinja u Evropi, ujedno i najvećom evropskom kontinentalnom peščarom.
Ali mnogi ne znaju ni šta je peščara?
Peščara je manja peskovita površina izvan prostranih peščanih oblasti koja ima elemente pustinjske klime. To je ono što je razlikuje od pustinje, kao što je Sahara.
Nastaje u uslovima ranije suvljeg perioda sa pustinjskim ili stepskim klimatskim karakteristikama. Karakteristični oblici reljefa za peščare su — dine, međudinske depresije, peščani bedemi i slično.
Danas su ovakvi oblici reljefa najčešće zatravljeni ili pošumljeni.
Zašto se Deliblatska peščara smatra poslednjom, ali i najvećom evropskom peščarom i zbog čega je jedinstvena?
Ovaj istorijski spomenik Panonske nizije elipsastog je oblika i prostire se na oko 350 kilometara kvadratnih. Proteže se između Dunava i jugozapadnih padina Karpata.Sa tom površinom, ona predstavlja najveću akumulaciju nevezanog peska u Evropi.
Zbog svoje specifične flore i faune, Deliblatska peščara proglašena je specijalnim rezetvatom prirode, a jedinstvena je i temperatura koja se zimi spušta do -25, a leti ide do 45 stepeni celzijusa.
Biljne i životinjske vrste ove peščare, zbog svoje jedinstvenosti, predstavljaju posebnu oblast nazvanu Deliblatikum.
Rezervat Deliblatske peščare nalazi se u Evropskom zelenom pojasu i najverovatnije će postati područje „Natura 2000“, evropske mreže zaštićenih oblasti, a nalazi se i na preliminarnoj listi UNESCO, kao područje jedinstvenih prirodnih vrednosti.
Flora i fauna na ovom mestu jedinstveni su za Srbiju, ali i Evropu.
Bogatstvo flore ovog područja se ogleda u postojanju od oko 900 vrsta viših biljaka, od kojih su mnoge relikti i rariteti, kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju ograničene na Panonsku niziju.
Jedino se ovde, u odnosu na čitav prostor Srbije nalaze: banatski, stepski božur, Pančićev pelen, šerpet i Degenova kockavica. Svoje stanište ovde je našlo i 20 vrsta orhideja.
Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršćeno u najznačajnija staništa ptica u Evropi – IBA područje. Iz grupe grabljivica, koje su najugroženije ptice, zastupljene su vrste kao što su: banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš.
Kako je nastalo ovo jedinstveno područje?
Jedna od mnogih teorija je da se na teritoriji Panonske nizije nalazilo Panonsko more, a da je Deliblatska peščara bila samo deo njenog dna.
Postoji i mogućnost da se pesak iz Panonije preko Dunava nakupio pred Đerdapskom klisurom, pa ga je vetar duvajući ka jugozapadu naneo na područje današnje peščare.
Slična je i teorija da su karpatske reke Karaš, Moravica, Nera i Brzava spirale pesak ispred klisure još u ledenom dobu, a zatim je vetar odradio svoj deo i nataložio pesak na drugom mestu.
Postojanje ovolike peščare usred Evrope privlačno je filmskoj industriji.
Od domaćih filmova, na ovom području snimljen je veći deo filma „Ko to tamo peva“, a sniman je i, takođe kultni film, „Boj na Kosovu“. Ipak, sniman je i film „Džingis Kan“ davne 1965. godine u produkciji američke kuće „Columbia Pictures“.
Neretko se u Srbiji, ako se dovoljno potraži, može pronaći lokacija kao što je ova, jedinstvena na nivou države, kontinenta, pa nekad i celog sveta, a da li ste vi posetili „Evropsku Saharu“?
Preuzmite android aplikaciju.
