Večita bitka između budžeta novosadskih studenata i njihove želje za provodom obično se reši odlaskom na Kej gde se za male novce mogu družiti do ranih jutarnjih sati.
Na mestu na kome danas cirkuliše toliko pozitivne energije i uvek tutnji barem pet različitih žanrova muzike sa prenosivih ‘’bluetooth’’ zvučnika, nalazi se spomenik sa najtužnijom pričom u Novom Sadu.
Spomenik “Porodica“, poznatiji kao Spomenik žrtvama racije postavljen je davne 1971. godine. Urađen je u bronzi a na postamentu se nalaze ploče sa imenima stradalih žrtava u raciji koja je sprovedena od 07. do 29. januara 1942. godine.
Tokom četiri godine koliko je trajala fašistička okupacija na prostoru Vojvodine ubijeno je oko 55000 ljudi, dok je 280000 njih mučeno, hapšeno i ugnjetavano.
U zloglasnoj raciji fašistički okupatori napravili su najsuroviji ratni zločin tokom čitave okupacije.
Oni su u punom jeku okupacije, na području Novog Sada, pobili preko 4000 nevinih civila uglavnom srpske, jevrejske i romske nacionalnosti.
Racija se nije odigravala samo na području našeg grada, već su njome bila pogođeni i Bečej, Gardinovci, Gospođinci, Vilovo, Žabalj, Đurđevo, Lok, Mošorin, Srbobran, Čurug, Temerin, Titel i Šajkaš.
Konkretno, Novosadska racija trajala je od 21. do 23. januara. Mađarski okupatori tada su steljali preko 1300 ljudi, među kojima se nalazilo i 500 dece, te ih bacali pod led u Dunav.
Kako smo samo godinu dana pre racije izgubili mnoge mostove, a tih dana i veliki broj nevinih civila, te godine bile su veoma teške za naš grad.
Istorije se treba sećati, ne da bi se stvarala zla krv među narodima, već kako se zločini iz prošlosti više nikada ne bi ponovili.
Danas je priča skroz drugačija, sve smo oprostili i hvala Bogu na tome, ali nam se ponekad učini i da smo zaboravili… a tu leži problem.
Na prve naznake lepog vremena, studenti odlaze do prodavnice kako bi se naoružali pivom i suncokretom, te svoje druženje organizuju upravo ovde.
Interesantno je da mnogi ne znaju zašto je ovo mesto toliko poznato i šta spomenik ispred koga sede predstavlja, pa možete čuti i: “Nađemo se kod košarkaša!“
Možda je smešno, ali često možete uhvatiti Novosađane da spomenik “Porodica“ nazivaju “Košarkaši“, jer ga je vajar Jovan Soldatović, koji ga je napravio, izradio u visini od 4 metra.
Iako je naša omladina prilično kultivisana i slovimo za grad za izraženom kulturom ponašanja, postoje izuzeci koji za sobom ostavljaju velike količine smeća i na taj način obezvređuju ovo mesto na kojem je svirepo stradalo mnoštvo nevinih ljudi.
Ovde možete pročitati još interesantnih novosadskih priča.
Kako to obično biva, dokle god ima nekoga da prlja, biće i nekoga da počisti… pa ujutro i pored sve naše nekulture, Kej zateknemo blistavim i spremnim da zaljubi u sebe sve novopridošle turiste.
Nadamo se da ćete, sada, kada znate zašto nam je ovo mesto toliko bitno i koliko je potresna priča koju priča postojanje spomenika “Porodica“, kada prolazite Kejom, ukoliko oko sebe vidite na podu praznu limenku piva ili bačeni omot od čokoladice, uzeti isti i baciti u prvu korpu za smeće.
To je najmanje što možemo da učinimo kako bi odali žrtvama racije zasluženo prizanje. Slažete se?
Preuzmite androidaplikaciju.
