Када се осећамо виђено, пожељно и слободно да будемо оно што јесмо, мења се и начин на који доживљавамо привлачност – а управо ту почиње разлика између површне хемије и блискости која траје.
Можете имати савршену фризуру, добро тело, одећу у којој се осећате одлично и поглед који привлачи пажњу. Али постоји нешто што не може да се купи, увежба пред огледалом нити постигне филтером на фотографији: осећај да вас особа поред вас заиста види.
Не само да примећује како изгледате, већ региструје када сте уморни, зна шта вас насмеје, памти ситнице које сте успут поменули и примећује када вам није до разговора. Управо таква пажња може да промени начин на који доживљавамо партнера – и себе поред њега.
Када говоримо о привлачности, често замишљамо физички изглед као почетну и најважнију тачку. Али људска привлачност није само визуелна реакција. На то колико нам је неко привлачан утичу и начин на који се понаша према нама, осећај сигурности, емоционална блискост, поверење и искуство које имамо са том особом.
Због тога неко ко нам на први поглед можда није био „тип“ може временом постати особа коју сматрамо изузетно привлачном. Што више упознајемо некога и повезујемо га са пријатним искуствима, особинама које ценимо и осећајем блискости, може се мењати и наша процена његове привлачности.
Постоји посебна врста привлачности у осећају да партнер не мора да нам објашњава баш све. Када неко примети да смо нервозни пре него што то изговоримо, сети се разговора који смо водили пре неколико недеља или зна због чега нам је неки дан посебно важан, шаље једноставну поруку: „Пратим те. Важна си ми.“
Психолошка истраживања о партнеровој респонзивности управо повезују доживљај да нас партнер разуме, прихвата и да му је стало са већом интимношћу и квалитетнијим партнерским односом. Осећај да смо виђени није само романтична фраза – он је један од начина на који се гради сигурност у односу.
Још један парадокс дугих односа јесте то што се привлачност не мора повећавати када стално покушавамо да будемо најбоља верзија себе.
Понекад се управо супротно дешава када можемо да будемо потпуно опуштени. Када партнер зна како изгледамо ујутру, када смо болесни, нервозни, без шминке, када погрешимо или када нам једноставно није дан – а његова заинтересованост не нестаје – добија се нешто што почетна заљубљеност не може да пружи.
Не значи да физички изглед престаје да буде важан. Значи да више није једина ствар која одређује да ли ћемо се осећати пожељно.
Постоји велика разлика између „партнер ме жели“ и „партнер ме жели само када изгледам или понашам се на одређени начин“.
У првом случају жеља може да буде доживљена као потврда личности, док у другом лако постаје још један критеријум који морамо да испунимо. Када партнер показује интересовање, нежност и поштовање и онда када нема сексуалне користи од тога, привлачност добија другачију димензију.
Додир у пролазу, комплимент који није везан само за тело, поглед који траје секунд дуже или искрено интересовање за оно што друга особа мисли могу имати много већи ефекат него покушај да се партнер непрестано импресионира изгледом.
Најпривлачнија особа дугорочно често није она због које сваког јутра проверавамо огледало, већ она поред које можемо да спустимо гард.
Она која нас не посматра само када смо сређени, расположени и занимљиви. Она која уме да примети промену у нашем гласу, да се сети ситнице коју смо рекли и да нам покаже да нас не воли само када смо лаки за волети.
То не значи да ће емоционална блискост аутоматски створити сексуалну привлачност, нити да изглед нема никакву улогу.
Привлачност је много сложенија од тога. Али када се осећамо виђено, прихваћено и пожељно, мења се начин на који доживљавамо сопствено тело, партнера и сам однос. И можда је управо зато једна од најпривлачнијих ствари коју партнер може да уради нешто што нема никакве везе са огледалом: да нас погледа и покаже нам да нас заиста види.
Избацили сте хлеб из исхране? Шта се дешава у телу када унос угљених хидрата постане превише низак
Преузмите андроид апликацију.
