Knjižare se ne nalaze uvek na „must visit” popisima preporuka za turiste, ali neke od njih predstavljaju velelepna ili pak neobična zdanja koja nipošto ne biste smeli zaobići ukoliko ste ostali verni čitanju „sa papira”. Predstavljamo zato četiri evropske knjižare koje će ljubitelje knjiga ostaviti bez daha.
„Lelu” („Lello”) u Portu
Iako postoji već više od sto godina bajkovita knjižara „Lelu“ doživela je vrhunac slave tek kada su je ljubitelji Harija Potera identifikovali kao potencijalnu inspiraciju DŽ. Rouling koja je kratko živela u Portu devedesetih.
Knjižarom u art deko stilu dominiraju vijugave stepenice sa ornamentima, izrezbareno drvo i delikatni vitraži. Osnovao ju je, zajedno sa svojim bratom, Žoze Lelu, knjiški moljac koji je oduvek sanjao da bude vlasnik knjižare.
Nakon što su nekoliko puta promenili lokal, 1906. su pronašli savršenu zgradu u centru Porta, remek delo inženjera i ljubitelja knjiga, Fransiška Šavijera Ešteveša.
S obzirom na popularnost, poslednjih godina se pred knjižarom čeka u redu za ulazak, a plaća se i ulaznica u vrednosti od pet evra. Ukoliko kupite neku od preko 10.000 knjiga koliko ih ima u „Lelu“, cena je umanjena za ovaj iznos.
Preporuka knjige: U knjižari „Lelu“ prodaju se knjige na raznim jezicima, između ostalog i prevodi portugalskog nobelovca Saramaga na engleski. Preporučujemo da vaš suvenir iz Porta bude neki od Saramagovih romana, ili ukoliko ste više naklonjeni poeziji, zbirka pesama Fernanda Pesoe.
„Šekspir i kompanija” u Parizu
Ova pomalo neuredna i prašnjava knjižara na par koraka od katedrale Notr Dam potpuna je suprotnost prethodnoj, međutim, morala bi se naći na mapi svakog ljubitelja knjiga koji se zadesi u Parizu.
Otvorio ju je harizmatični novinar iz Masačusetska, Džordž Vitman, 1951. godine sa namerom da ponudi privremeni dom nesnađenim piscima, koji bi za uzvrat radili nekoliko sati dnevno u knjižari.
Tokom nešto više od pola veka, više od 30.000 ljudi je spavalo u jednom od 13 kreveta u knjižari za koju je Vitman govorio da je „socijalistička utopija maskirana u knjižaru”. Jedinstveni objekat brzo je postao stecište tadašnje pariske književne elite, te su u knjižaru redovno svraćali Džejms Boldvin, Henri Miler, Vilijam Sarojan, Hulio Kortazar između ostalih.
Od 2006. godine knjižaru vodi Vitmanova ćerka Silvija, a sam prostor se nije značajno menjao od pedesetih. Novitet su razne manifestacije, uključujući književnu nagradu Pariza, psić Kolet koji živi u knjižari i mali kafić.
Preporuka knjige: „Šekspir i kompanija“ knjižara je prepuna istorije. Predlažemo da u njoj potražite neku od knjiga nekada nepoznatih pisaca koji su svoju karijeru započeli kao rezidenti ove legendarne knjižare: Dejvida Rakofa, Alana Silito ili Roberta Stouna.
„Dominikanen”, Mastriht
Knjižara u dominikanskoj crkvi iz 13. veka? I to je moguće, u holandskom gradu Mastrihtu.
Ova jedinstvena knjižara otvorena 2007. godine, jedna je od top atrakcija u gradu, sa svojim gotičkim stubovima i minimalističkim modernim intervencijama. Osim razgledanja, čitanja i kupovine knjiga, ovde možete popiti i kafu, baš nadomak oltara.
Pre nego što je ponovo rođena kao knjižara, zgrada crkve iz 1294. godine bila je više od dve decenije napuštena, te je služila kao skladište za bicikle. Nakon toga je obnovljena tako da su sačuvani najvažniji originalni elementi, a rezultat je nagrađen prestižnim odlikovanjem za arhitekturu.
Danas se osim knjiga ovde prodaju i najraznovrsniji proizvodi lokalnih dizajenera i održavaju razne kulturno – umetničke manifestacije.
Preporuka knjige: Knjižara raspolaže najvećom kolekcijom naslova na engleskom jeziku u Mastrihtu, uključijući i polovne knjige. Preporučujemo Dnevnik Ane Frank, jednu od najpoznatijih knjiga iz Holandije.
„Visoka voda” („Acqua alta”) u Veneciji
„Acqua alta” je verovatno jedina knjižara na svetu u koju možete stići gondolom. Smeštena u neposrednoj blizini Trga svetog Marka, iako relativno nova ne samo što privlači ogroman broj turista, već i izgleda kao da je oduvek bila tu gde jeste.
Knjige su ovde osim što su na prodaju i deo enterijera, te možete na njima sedeti, ili se penjati uz stepenice napravljene od starih enciklopedija, rečnika i školskih knjiga. Osim na policama, knjige su poređane i u kade, lavore, burad i u jednu gondolu.
Ovo je, pokazalo se, praktično rešenje ukoliko voda preplavi pod knjižare, što se često dešava. Lavori zaplivaju, a knjige ostanu suve.
Zaštitni znak knjižare postale su i brojne mačke koje u njoj žive i uživaju da se opruže preko knjiga, ne obraćajući pažnju ako se neki kupac zainteresuje baš za onu na kojoj leže.
Preporuka knjige: Knjižara „Acqua alta” je specijalizovana za polovne knjige. Predlažemo da potražite dela Veronike Franko, pesnikinje i kurtizane iz 16. veka koja je živela u Veneciji.
Veronika je osim po književnim radovima bila poznata i po feminističkom zagovaranju i filantropiji.
Autor teksta: N. Košta
