Novi Sad, grad bogate kulturne baštine i raznolike muzičke tradicije, ima privilegiju da se ponosi jednim od najpoznatijih tamburaša u istoriji jugoslovenske muzike – Janikom Balažem.
Njegova priča nije samo priča o muzici već i o dubokoj vezi između umetnika i Petrovaradinske tvrđave, koja je postala neodvojiv deo njegove legende.
„Zaustavite Dunav, i skazaljke stare, tu je pesma moja, i pesma moje drage…“
Ove stihove svi mi dobro znamo, možda čak i ne znajući da potiču od pesme „Osam tamburaša s Petrovaradina“.
Ova numera, koja je postala klasik, inspirisana je životom i delom Janike Balaža.
Janika je predvodio tamburaški ansambl od osam članova, čija je muzika osvojila srca širom cele Evrope.
Njegova tamburaška osmorka postala je legendarna, i dan-danas se pamti po virtuoznom izvođenju.
Kada pomislimo na Janiku, prva asocijacija je često Petrovaradinska tvrđava. Unutar njenih impozantnih zidina, Janika je stvarao muziku koja je postala simbol boemske atmosfere Novog Sada.
Njegova emocija i strast prema muzici bili su toliko snažni da su delili grad na dva sveta – svet boema i svet običnih ljudi.
Upravo tu strast je unosio u svoju tamburicu, svirajući je po sluhu, bez nota, čak i dok još nije umeo da izgovori prve reči.
Kao umetnik, Janika se često prisećao svojih prvih zarađenih novaca. Sa svega sedam godina, pevao je stihove „Kad se cigan zaželi medenih kolača“ u vozu koji ga je vodio od Bačkog Gradišta do Bečeja, grada u kojem je odrastao.
Iako je započeo muzičko obrazovanje svirajući violinu, mudri saveti starijih sugrađana usmerili su ga ka tamburici.
Janika je brzo shvatio da je violinista na svakom koraku, dok virtuoz tamburice predstavlja nešto posebno i jedinstveno. Ovaj izbor ga je približio „tronu slavnih tamburaša“.
Njegova muzička karijera odvela ga je širom sveta. Nastupao je pred kraljicom Elizabetom II, a samo u pariskoj Olimpiji svirao je 36 puta.
Ipak, do kraja svog života, ostao je veran svom rodnom gradu.
Iako su mu se pružale brojne prilike da ostvari „američki san“ ili postane slavan u Sovjetskom Savezu, Janika nikada nije želeo da napusti Novi Sad. Ovde je živeo i ovde je preminuo 1988. godine.
U sećanje na ovog velikana tamburice, osnovano je udruženje građana „Tamburica Janike Balaža“, koje već dve decenije čini sve što je u njegovoj moći da ga ne zaboravimo. A kako bi i on ostao deo nas, njegov spomenik ponosno stoji na Trgu Neznanog Junaka, posmatrajući svoje omiljeno mesto, Petrovaradinsku tvrđavu.
Janika Balaž nije samo ostavio muzičko nasleđe, već je postao legenda koja živi kroz svoju muziku, kroz priče o boemskim noćima na Petrovaradinskoj tvrđavi, i kroz dušu Novog Sada, grada koji je zauvek voleo i koji zauvek voli njega.
Kulturna stanica „Stepanovićevo“ svečano otvorena notama Stefana Milenkovića i Kamerate (FOTO/VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
