Интересанти фестивали могу бити одличан разлог за путовања до одређених дестинација, а у Европи таквих догађаја не мањка.
Тешко је издвојити пет најзанимљивијих, будући да су у трци фестивал на ком се људи претварају да су мртви, бацају у даљ мобилне телефоне, купају се у леденој води или у екстази свирају “ваздушну” гитару. Па ипак, издвајамо пет фаворита.
La Tomatina – Шпанија
Из године у годину, последње среде августа око 20 хиљада људи се сакупи у малом граду Буњол у Шпанији како би се гађали презрелим парадајзом у склопу фестивала Ла Томатина.
Сама “битка” траје свега сат, али недеља која јој претходи испуњена је музичким догађајима, ватрометом, парадама и такмичењима у кувању најбоље паеље. На дан фестивала, градски трг Плаза дел Пуебло се обоји у црвено, а током једночасовног “грудвања” утроши се преко сто хиљада килограма парадајза.
По завршетку, сви учесници су обавезни да учествују у чишћењу града, а локално становништво им помогне да се и сами окупају тако што их прска водом из црева.
Интересантно је да се не зна тачно порекло ове традиције, те постоји неколико теорија од којих ниједна није потрврђена. Фестивал је био забрањен за време Франка, будући да није имао религијски значај. У знак побуне, ипак су се сакупили учесници који су на крају били ухапшени.
La Tomatina има јасна и строга правила – не сме се бацати ништа осим презрелог парадајза, не смеју се гађати зграде, нити цепати одећа, између осталог. Последње правило намењено учесницима је – да се забаве и уживају.
Битка наранџама – Италија
Италијанска верзија La Tomatina дешава се у граду Ивреа на северу Италије, а уместо меких парадајза користе се далеко опасније наранџе. У складу са давном традицијом учесници се облаче у ратничке костиме и међусобно организоване групе воде битку тако што се гађају наранџама. У три дана колико траје фестивал, употреби се на хиљаде тона наранџи.
Легенда каже да се фестивал одржава у част младе жене коју је у 12. или 13. веку градски тиранин покушао да силује, а она му је одрубила главу.
Сваке године се бира млада жена која представља храбру Виолету, а између осталог, учесници се деле у две групе где једна представља народ, а друге богате тиране. Тирани се возе у колима док их народ гађа наранџама које представљају “дрвље и камење”.
У оригиналној верзији фестивала бацан је пасуљ, касније јабуке, да би се традиција од 19. века наставила наранџама. Ово је чудно јер на северу Италије се наранџе не узгајају, те се за овај фестивал увозе са Сицилије или југа Италије.
Свети Гонсалињо – Португал
Свети Гонсало, “специјалиста” за болести костију али и брачне и љубавне односе, светац рођен у 12. веку на северу Португала, постао је из нејасних разлога врло вољен међу староседеоцима португалског града Авеира.
Осим што му тепају “Гонсалињо”, локалци организују разне свечаности у његову част од којих је најпознатија бацање специјално за ову прилику мешених колача са крова цркве светог Гонсала у Авеиру, како би им овај испунио жеље.
Тако сваке године половином јануара уз звук црквених звона становници Авеира баце на десетине колача, али се опробају и у хватању истих, углавном наопако окренутим кишобранима или хватаљкама са мрежама на високом штапу, посебно конструисаним за ову прилику.
“Кавака”, колач који се баца са цркве св. Гонсала је специјално припремљен за ову прилику, састоји се од јаја, брашна и шећера и толико је тврд да не прође година без разбијених слепоочница или других повреда главе међу хватачима.
Трка са палачинком – Енглеска
Већ дуже од пет векова у енглеском градићу Олни, последњег уторка пред почетак ускршњег поста (“Shrove Tuesday”) одржава се трка у којој локалци прелазе нешто мање од 400 метара док у тигању преврћу палачинку.
Правила су строга те у трци могу учествовати само жене које живе минимум три месеца у градићу Олни, и имају више од 18 година. Изузетак за мушкарце се може направити уколико се обуку као жене. Тркачи морају обући сукњу, кецељу, покрити главу и понети сопствену палачинку.
Легенда каже да је трку инспирисала жена која је хтела да се још једном заслади палачинкама пред пост, међутим, када се зачуло црквено звоно које позива на службу, са све тигањем је изашла на улицу и потрчала ка цркви.
Трка траје нешто више од минут, а завршава се баш испред сеоске цркве, те учесници заједно продуже на службу. Трка у Олнију инспирисала је многобројне сличне догађаје широм света.
Фестивал златних ретривера – Шкотска
Фестивал златних ретривера можда није најчуднији, али дефинитивно је најслађи фестивал који се може замислити. На стотине златних ретривера (у пратњи својих власника) окупи се једном годишње у шкотском горју, у месту за који се сматра да је родно место ове многима омиљене расе паса.
Овде је, у 19. веку, лорд Твидмаут укрстио ретривера са дугом таласастом длаком са воденим шпанијелом јер је желео пса који ће моћи да плива дуге деонице и доноси му дивљач коју је устрелио.
У склопу фестивала одржавају се различите манифестације, као и такмичење за нај-ретиривера, а избор сигурно није лак.
Аутор текста: Н. Кошта
Преузмите андроид апликацију.
