Štitna žlezda, mala žlezda koja se nalazi na vratu, ima ogroman uticaj na naše telo i igra veliku ulogu u održavanju zdravlja.
Međutim, često se zanemaruje dok se ne pojave vidljivi simptomi.
Ova žlezda toliko važna, koji su najčešći mitovi o štitnoj žlezdi i kako redovni pregledi mogu biti ključni za očuvanje zdravlja i prevenciju ozbiljnih stanja.
Žlezda od pet centimetara koja proizvodi hormone
Štitna žlezda je endokrina žlezda koja se nalazi u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice i pored dušnika. Iako je relativno mali, oko pet centimetara, igra ključnu ulogu u regulaciji telesnih funkcija.
On proizvodi hormone, kao što su trijodtironin (T3) i tiroksin (T4), koji kontrolišu metabolizam, rast i razvoj tela.
Ovi hormoni su neophodni za pravilno funkcionisanje gotovo svih organa, utičući na rad srca, telesnu temperaturu, energiju i raspoloženje.
Štitna žlezda takođe reguliše koliko brzo ili sporo telo koristi energiju iz hrane, utičući na težinu i nivo energije.
Jod, esencijalni mineral, ključna je komponenta tiroidnih hormona, a nedostatak joda može dovesti do problema u njegovom funkcionisanju.
Ultrazvuk štitne žlezde je izuzetno važan pregled jer omogućava detaljan pregled štitne žlezde i potom otkrivanje čvorova ili promena.
Takođe, ultrazvuk razlikuje benigne i maligne čvorove, prati promene, nema izlaganja jonizujućim zračenjima, što ga čini bezbednim za ponovljene preglede.
Ultrazvuk štitne žlezde takođe pomaže u upravljanju terapijom, što je izuzetno korisno u vođenju lečenja i prilagođavanju terapije individualnim potrebama. Jedan od najvažnijih aspekata ultrazvuka je rano otkrivanje problema sa štitnom žlezdom.
Otkrivanje abnormalnosti u ranoj fazi omogućava brzu akciju i lečenje, što može značajno poboljšati ishod.
Najčešći mitovi o štitnoj žlezdi
Razumevanje pravih činjenica o štitnoj žlezdi je od suštinskog značaja da biste ostali zdravi.
U slučaju sumnje ili bilo kakvih simptoma, uvek je preporučljivo da se konsultujete sa kvalifikovanim zdravstvenim radnikom za tačnu dijagnozu i odgovarajući tretman.
Manje je zabluda kada govorimo o značaju preventivnih pregleda, ali mitove ipak treba razbiti.
Najčešća greška koju čuju stručnjaci je „ako nemate simptome, vaša štitna žlezda je u redu“.
Istina je da štitna žlezda može imati problema čak i ako nema vidljivih simptoma.
Mnoge bolesti štitaste žlezde, kao što su Hašimoto ili Gravesova bolest, mogu napredovati bez uočljivih simptoma u početnim fazama.
Drugi mit je „svi čvorovi na štitnoj žlezdi su opasni“. Većina čvorova u štitnoj žlezdi je benigna. Samo mali procenat čvorova može biti kancerogen.
Međutim, važno je redovno ih pratiti i, ukoliko se primeti promena, konsultovati lekara. Treća greška koja se sve češće pojavljuje u medijima je da štitna žlezda utiče samo na težinu.
Štitna žlezda kontroliše metabolizam, ali poremećaji štitne žlezde mogu uticati na celo telo, uključujući raspoloženje, energiju, pa čak i funkciju srca.
Veliki broj pacijenata smatra da muškarci nemaju problema sa štitnom žlezdom. Iako je tačno da su žene sklonije oboljenjima štitne žlezde, problemi sa ovom žlezdom mogu imati i muškarci.
Zbog toga su i muškarcima potrebni redovni pregledi.
I poslednji mit koji često obeshrabruje pacijente da idu na redovne preventivne preglede je „kada jednom počnete da uzimate lekove za štitastu žlezdu, moraćete da ih uzimate do kraja života”.
Ovo nije uvek slučaj. Različiti uzroci problema sa štitnom žlezdom zahtevaju različite terapije.
Ponekad se problemi mogu rešiti ili poboljšati promenama životnog stila.
Ultrazvuk štitaste žlezde je ključan za tačnu dijagnozu i praćenje stanja ove žlezde, a redovni pregledi rano otkrivaju potencijalne probleme.
Preuzmite android aplikaciju.
