У извештају Данијеле де Ридер, специјалног представника за Источну Европу, Белорусија је названа коагресором, а Молдавија је наведена као следећа мета проруске акције.
Заседање Парламентарне скупштине Европске организације за безбедност и сарадњу обележили су бојкот украјинске и литванске делегације, неслога чланица ОЕБС-а због присуства руских представника, позиви на протесте, лобирања украјинских посланика у аустријском парламенту да више не издају визе Русима, скандирање на самој конференцији и напуштање сале током говора руских парламентараца. Делегација из Москве дошла је у Беч упркос дипломатском притиску на Аустрију да не допусти њихово учешће.
ОЕБС и аустријска влада нису поклекли под критикама уз образложење да би ускраћивање виза било попуштање мањини унутар организације која је, сходно оснивачким документима, дужна да свим делегацијама земаља учесница омогући присуство на заседању. Речено је и да дипломатија мора надјачати језик оружја. Ипак, наивно су размишљали они који су се понадали да ће можда, доласком руске делегације по први пут од почетка рата, бити начињен корак даље на путу ка миру.
ОЕБС је основан са задатком да буде форум на коме ће се разговарати о европској безбедности и решавати конфликти. Ипак, сусрети у Хофбургу, где се налази седиште ОЕБС-а, нагласили су оно што је општи закључак извучен поводом годишњице рата у Украјини – да решење конфликта није ни на видику и да ће се, све су прилике, сукоб распламсати. Украјинска делегација је уместо учешћа на заседању, у Бечу имала свој противпрограм, док је руска делегација одмах по доласку у аустријску престоницу упутила критике организаторима јер им упркос првобитном договору, није допуштено да положе венце испред споменика Црвеној армији. Наиме, осим што се први дан заседања поклопио с годишњицом почетка рата у Украјини, уједно се подударао и са Даном Црвене армије и домовинске одбране у Русији.
У извештају специјалног представника за Источну Европу, Данијеле де Ридер, Белорусија је названа коагресором. Молдавија је наведена као следећа мета проруске акције.
Говор руске делегације украјински представници назвали су злоупотребом догађаја како би оправдали своју агресију и ратне злочине. Њихово присуство изазвало је гнев осталих учесника. Многи су напустили просторију када је реч дара руском парламентарцу. Остали, попут летонских делегата, изашли су пред медије рекавши да је срамота да су у истој просторији са појединцима који су санкционисани јер подржавају агресију Кремља, припајање Донбаса, Херсона, Луганска и Запорошке области и да они крше принципе које је ова институција гарантовала да ће штитити.
Маргарета Седерфелт, председница Парламентарне скупштине ОЕБС-а, поновила је да је тешко седети са људима који су слепо подржали рат, али да је битно да руски парламентарци чују њихову поруку. То је, рекло би се, и била сврха њиховог доласка. Ово је била прилика, како рече председница, „да се чврсто заузму за Украјину и да се агресори суоче с лажима”, али и да се, што је најбитније по мишљењу Цедерфелтове, „јасно стави до знања да Русија мора да одговара за злочине које је починила”.
Након дводневног скупа дало се видети, како је то и најавила Седерфелтова, да су потпуно јединствени у осуди рата Русије против Украјине. Петак је био, како рече председница, показатељ тога колико је Москва заиста изолована. Био је и тренутак када је било јасно да ни на овом месту дипломатија неће тријумфовати. Извојевана је, међутим, друга победа. Допуштено је да украјински председник Володимир Зеленски одржи видео-говор пред аустријским парламентом 30. марта. Кијев је радио на томе од пролећа, али је наилазио на отпор социјалдемократа и Слободарске партије Аустрије.
Преузмите андроид апликацију.
