Na Paliću predstavljeni Magnetna rezonanca i drugi filmovi

Govoreći o filmu prikazanom u ponedeljak uveče na Letnjoj pozornici Palića u okviru Glavnog takmičarskog programa, Hakulinen je ocenila da danas devojke osećaju veliki pritisak kako se predstaviti pred svima putem društvenih mreža.

„Verujem da svaka generacija ima svoje teškoće sa kojima se suočava. Srećna sam što nisam odrastala u doba društvenih mreža i moblinih telefona. Sada kad se osvrnem to izgleda kao sloboda“; navela je Hakulinen.

Govoreći o filmu kog je pisala sa Ilonom Ahti, Hakulinen je navela da je „Devojački film“ proputovao svim kontinentima i prodat je u 50 zemalja.

U okviru Glavnog takmičarskog programa u ponedlejak je prikazan i film „Magnetna rezonanca“ rumunskog reditelja Kristijana Munđijua, za koga je glumica Marija Dragus rekla da je tokom snimanja „davao komadiće o onome što trebaš uraditi ali ti zapravo nikad neobjašnjava šta to stvari znači“.

Dragus je ocenila da je film „rengen društva“ sa teško objašnjivim krajem, ali je dodala da je „Magnetnu rezonancu“ videla i kao lep način suprostavljanja životinja ljudima.

Za film u kome glavne uloge imaju Marin Grigore, Judit State i Makrina Barladeanu, prema rečima Dragus, urađena je odgovarajuća podela, i uz vođstvo Munđijua svi glumci su „uvek bili sigurni, što nije slučaj sa mnogim rediteljima“.

Dragus je istakla da joj je rad na filmu Munđijua bio „kao masterklas“ zbog „slobode pred kamerama, unutar određenih neophodnih granica“.

Upitana da prokomentariše da je tema filma i jaka ksenofobija, odnosno loši međunacionalni odnosi između Rumuna i Mađara, Dragus je ocenila da je to „mikrokozmos opšte konverzacije, koja nije samo rumunska, mađarska, srpska ili nemačka“.

„Svi imaju te razgovore u porodici, Ja sam ih imala“, navela je glumica rođena i nastanjena u Nemačkoj.

„Bioskop Sabaja“ izraelske rediteljke Orit Fouks Rotem prikazan je u okviru Palićkog takmičarskog programa „Paralele i sudari“, a prema rečima jedne od njegovih glumica Liore Levi govori o filmskoj radionici za Arpakinje i Jevrejke gde je „svaka heroina za sebe“.

„Rediteljka je uzela naše živote i napravila kombinaciju između stvarnog života i fikcije. Kad gledate film ne znate šta je stavrnost a šta gluma i zato je film poseban“, navela je Levi.

Prema njenim rečima, film je sniman hronološki tokom 12 dana, a učesnice su čak od rediteljke dobijale kamere da nose kući i snimaju svoje svakodnevne aktivnosti.

Levi je istakla da „film govori da žene u različitim kulturama imaju iste problem sa svojim muškarcima“.

„Kultura je odrednica ali nije fokus filma. Arapi i Jevreji ne znaju mnoge stvari jedni o drugima. Važno je pričati. Nije važno da li si Jevrejin, musliman ili hrišćanin, dok god razgovaraš možeš se povezati“, ocenila je Levi.

U tradicionalnoj palićkoj selekciji „Novi mađarski film“ prikazan je film „Prinudno iseljenje“ reditelja i scenariste Mate Fazekaša, čija je glumica Blanka Mesaroš ocenila da je „tešku priču ispunio ironijom i sarkazmom“.

Film govori o aktivistima koji ljudskim lancem pomažu starici da spreče njeno prinudno iseljavanje iz kuće, dok mladi izvršitelj do kraja i sam vremenom prelazi na stranu žrtve.

Prema njenim rečima, to je dokaz da empatija postoji u našoj duši, a kako se priča u filmu razvija junak otkriva da žena možda nije kriva za situaciju u kojoj se našla.

„Svakodnevno se sve više ovakvih iseljavanja dešava u Mađarskoj. Plašim se što sledi i da će u svetskom kontekstu biti sve više i više ovakvih situacija“, navela je Mesaroš.

Govoreći o dokumentarcu „Ovo je naša kuća“ iz selekcije „Eko doks“, koji govori o iskorišćavanju prirode i uglja u rudniku Kakanj u Bosni i Hercegovini, producentkinja Majda Ibraković je ocenila da je ekološka tema obrađena kroz slikovite pejzaže devastirane sredine i svedočanstva ljudi.

Predstavnica festivala „Filmski front“ Nina Latinović najavila je njegovo održavanje od 27. do 30. oktobra sa očekivanih preko 100 kratkometražnih filmova iz regiona koji će biti prikazivani u „Kineskoj četvrti“ u Novom Sad.

Koji je vaš omiljeni kurtoš kolač?