На Калемегдану је данас свечаном церемонијом, полагањем венаца и почасном паљбом Војске Србије обележено 158 година од предаје кључева града Београда које је турски командант Али-Риза паша дао кнезу Михаилу Обреновићу.
Свечаност је одржана у оквиру манифестације Дана Београда која је организована од 15. до 17. априла.
Почасна паљба Војске Србије уприличена је са Калемгданске терасе, а испред спомен обележја одиграна је драмско-сценска реконструкција примопредаје кључева, а клуб љубитеља историјског плеса је извео “Коло кнеза Михиала” и “Коло мајора Гавриловића”.
Заменица градоначелника Весна Видовић је са председником Савеза Удружења потомака ратника Србије 1914-1920 Иваном Стратимировићем положила венце са цвећем на спомен обележје примопредаје кључева.
Такође приређен је и свечани дефиле од Кнез Михаилове улице до Калемегдана, у коме су учествовали представници градске власти, припадници Војске Србије, оркестар и коњичка бригада Министарства унутрашњих послова Србије, као и питомци Војне академије.
Кнез Михаило Обреновић је у пролеће 1867. године од турског султана Абдула Азиза у Цариграду добио ферман о предаји Београда Кнежевини Србији, а који је 19. априла исте године свечано обнародован на Калемегдану.
Заменица градоначелника Видовић изјавила је да је тренутак предаје кључева града означио крај дугог периода туђе власти и симболички утврдио почетак самосталног пута српске државности.
Видовићева је казала да тај чин није био пука церемонија, већ врхунац вековне борбе за слободу, али и почетак нове одговорности, као и да кључеви који су тада предати нису отворили само капије града већ су отворили и врата националном препороду.
“Под кнезом Михаилом, Србија је направила кључне кораке ка модернизацији, образовању, правном уређењу, културној еманципацији и институционалној изградњи. Данас, када се осврнемо на тај историјски чин, подсећамо се да слобода није поклоњена, већ изборена, да је мир резултат мудрости, а напредак плод преданог и дугорочног рада”, казала је Видовићева.
Истакла је и да се данас обележава и дан када је први пут споменуто словенско име главног града у писму папе Јована ВИИИ бугарском кнезу Борису.
Додала је да је наша обавеза да чувамо сећање, да нам историја буде ослонац и истакла да очување културне баштине није само чин поштовања према прошлости, већ темељ на којем се гради идентитет будућности.
“Београд је увек био више од престонице. Он је био идеја слободе и трајања, идеја сусрета истока и запада, град који памти, али и град који ствара. На нама је да, као некада кнез Михаило, градимо велику будућност. На нама је да кључеве Београда – кључеве поверења, памћења и визије, чувамо достојно”, поручила је Видовићева.
Она је указала да је манифестација “Дани Београда”, установљена са идејом да нас подсети на најзначајније тренутке историје града и има посебно место у културном животу престонице.
“Под овогодишњим слоганом ‘Београду, с љубављу’, она нас подсећа да је љубав према граду, према његовој прошлости, садашњости и будућности, основ сваког напретка. У том духу, свим грађанима упућујем срдачне честитке поводом Дана Београда, са жељом да наш град настави да расте, да се развија и да буде место у којем се са поносом живи, ствара и памти”, рекла је Видовићева.
Отворена изложба „Трон“ српског уметника и модног фотографа Павела Суровог из Кисача у Пекингу
Преузмите андроид апликацију.
